Од почетка године, кинески економски субјекти су ликвидирали рекордну количину америчких државних обвезница, у износу од (најмање) 53 милијарде долара.
Прорачуни засновани на подацима америчког Министарства финансија показују да је Народна Република Кина само у првом четворомјесечју ове године продала америчке државне обвезнице у рекордном износу од чак 53,3 милијарди долара.
Истовремено, белгијски економски субјекти, за које се сматра да у својим трезорима чувају значајне количине хартија од вриједности у посједу кинеских банака и предузећа, ослободили су се додатних 22 милијарде долара у америчким државним обвезницама.
Ти потези кинеских власника могли би да оборе вриједност америчких државних обвезница, присиле владу у Вашингтону да евентуалним муштеријама понуди више камате на своје хартије од вриједности и тако поскупе задуживање за америчку државу.
Кина преполовила своје власништво над америчким државним обвезницама
НР Кина се посљедњих неколико година, посебно од 2016. године надаље, континуирано ослобађа америчких државних обвезница.
Илустрације ради, у августу 2023. године Кина (без Хонгконга) је држала америчке државне обвезнице вриједне 805 милијарди долара, што је било чак 40 посто мање него деценију раније. У фебруару ове године та цифра је даље пала на 775 милијарди.
На врхунцу, у 2013. години, кинески економски субјекти су посједовали америчке државне обвезнице вриједне чак 1,31 билиона долара.
Комунистичка земља је тада била највећи амерички повјерилац, а ту титулу је стекла претекавши Јапан, који је војнополитички савезник Вашингтона и који је до тада деценијама био неприкосновени лидер када је у питању посједовање америчких инструмената задуживања.
Јапан је, наравно, сада поново на повјерилачком трону и, с обзиром на то да се Кина ослободила готово половине својих америчких обвезница, било тако што их је наплатила по доспјећу или продала, он је сада усамљен на том положају са 1,15 милијарди долара у америчким хартијама од вриједности.
Мотиви за ослобађање од америчких државних обвезница
Пуно аналитичара, нарочито западних и јапанских, донедавно су понављали мантру да се кинеске (државне) банке рјешавају америчких државних обвезница, јер трпе притисак владе у Пекингу да подрже домаћу валуту јуан, односно, спасу је клизања надоле, за шта је битан инструмент управо продаја страних обвезница и валуте у сврху куповине јуана.
Кинеска валута, кажу они, пролази кроз кризу због успоравања економског раста, нарочито током трајања пандемије ковида 19, због дубоких потреса у огромном грађевинском сектору и трговини некретнина и све већег повлачења страног капитала.
Међутим, ових дана медији у Источној Азији, инспирисани извјештавањем новинске агенције Блумберг, која истиче да у истом периоду, од 2015, а поготово 2016. наовамо, расте и кинеско улагање у набавку злата, коначно пишу и о чињеници да је ослобађање од америчких обвезница мотивисано геополитичким трвењем са САД и жељом владе у Пекингу да смањи зависност од посједа у америчкој валути.
Односно, кинеске резерве злата су на највишем нивоу икада, што скупа са продајом америчких обвезница значи да се Пекинг припрема за даљи економски рат, па можда, и оружани сукоб са САД.
Геополитички фактор пресудан?
И, заиста, вјероватно није случајно то да кинеска ликвидација америчких обвезница и интензивније улагање у златне резерве почињу управо у фискалној 2015. години, када се има на уму да је годину раније, након заузимања Крима, Русија потпала под санкције колективног Запада.
Јасно је и да Кина и Русија међусобно и у сарадњи са трећим земљама посљедњих година све интензивније раде на реализацији трговине у својим националним валутама, без посредовања долара, који их излаже праћењу и санкционисању од стране америчких финансијских власти.
Ријеч је о процесу дедоларизације, који је нарочито добио на замаху након што је Русија због интервенције у Украјини 2022. године избачена из међународног система плаћања SWIFT.
То, као и чињеница да су западне владе заплијениле злато, обвезнице и новац у руском власништву, те пријете да их усмјере на рачун владе у Кијеву, несумњиво је упалило аларме у Пекингу, који је и сам изложен низу економских и технолошких санкција од стране САД и њених војно-политичких савезника.
Независни аналитичари, осим погоршања у међусобним политичким односима САД и Кине и раста ризика од војног сукоба двије силе, сада као један од узрока распродаје помињу и вјероватно страховање у Пекингу од могућности да би повјерење у америчке обвезнице ускоро могло да опадне због чињенице да амерички дефицит необуздано расте и из године у године обара негативне рекорде.
Односно, по њима, таква криза повјерења би могла да доведе до осјетног пада у вриједности америчких обвезница у скоријој будућности, па је и чисто економски гледано, ослобађање од њих разложно.
(РТС)
