Коме ће припасти 61.000 биткоина?

Више од 61.000 биткоина, вриједних милијарде фунти, налази се у средишту правног спора који показује да проналажење и запљена дигиталног новца не рјешавају питање коме он припада. Британски суд је одлучио да се захтјеви људи који тврде да су преварени разматрају према кинеском праву. Одлука још не одређује коначног власника, али жртвама отежава пут до повраћаја новца.

Биткоини су заплијењени током истраге преваре која је оштетила велики број људи у Кини. Када је дигитална имовина пронађена, чинило се да је најтежи дио посла завршен.

Међутим, судски спор је отворио ново питање: да ли заплијењени новчићи припадају људима чији је новац уложен у превару или се третирају као имовина којом држава може да располаже. Разлика између власника и повјериоца овдје је пресудна.

Ако жртве докажу да су управо оне власнице конкретних биткоина, могу тражити да им се имовина врати. Ако се, међутим, сматрају само повјериоцима, могле би да добију дио новца тек кроз поступак расподјеле, уз друге који такође полажу право на њега.

Суд је одредио да се власничка потраживања процјењују према кинеском праву, а затим провјеравају у складу са британским правилима.

Дилема је непријатна. Држава је успјела да пронађе и заплијени огромну вриједност, али људи који су претрпјели штету можда неће моћи једноставно да је поврате.

С друге стране, није довољно само тврдити да је новац изгубљен у превари. Потребно је доказати чија су средства претворена у конкретне биткоине, а такав траг може бити компликован када је новац прошао кроз много рачуна, новчаника и трансакција.

У међувремену, вриједност заплијењених биткоина вишеструко је порасла. То додатно подиже улог, јер се више не одлучује само о томе како надокнадити ранији губитак, већ и коме припада добит настала растом цијене.

Ако жртве не успију да докажу своја права, држава би могла да задржи вриједност која је првобитно настала из преваре. Такав исход би многима дјеловао неправедно, иако би био посљедица правног поступка.

Овај случај подсјећа да биткоин није само питање дигиталног новчаника и приватног кључа. Када дође до преваре, насљедства или запљене, одлучују и документација, судови и правила различитих држава. Технологија може да покаже куда су новчићи отишли, али сама по себи не пресуђује ко има право на њих. Можда би зато при процјени биткоина требало размишљати и о ризику који се не види на графикону, односно о могућности да власништво над новцем постане предмет дугог судског спора.

Остаје да се види да ли би читаоци овај случај схватили као разлог за већи опрез при улагању или као потврду да ниједна имовина није заштићена од спорог и компликованог правосуђа.

(Телеграф)