Свијету пријети нови талас поскупљења хране током 2027. године

Како преноси румунски Диги24 (Digi24), Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) упозорава да би се проблеми у снабдијевању могли додатно заоштрити крајем ове и током наредне године.

Посебно забрињавају подаци о цијенама пшенице, пиринча и других основних намирница, које су на појединим тржиштима већ забиљежиле значајан раст.

Пшеница скупља више од 30 одсто

Према подацима наведеним у извјештају, цијена пшенице на свјетском тржишту порасла је за више од 30 одсто од почетка године. Истовремено, пиринач је у главним азијским земљама извозницама поскупио између 10 и 13 одсто.

У Индонезији су цијене пиринча достигле рекордне нивое због очекиваног кашњења падавина, док је у Индији шећер достигао историјски високу цијену након слабог монсуна.

Регион

Отац ошамарио сина због марихуане, па завршио на суду: „То је била васпитна мјера“

Додатну забринутост изазива суша повезана са климатским феноменом Ел Нињо (El Niño), која угрожава пољопривредну производњу у Индији и југоисточној Азији.

Уколико приноси буду мањи од очекиваних, а потражња настави да расте, притисак на свјетске цијене хране могао би додатно да се појача.

Упозорење УН: Најугроженији ће платити највећу цијену

Главни економиста ФАО Максимо Тореро упозорио је да истовремени поремећаји у производњи и снабдијевању стварају озбиљан притисак на глобални прехрамбени систем.

Према његовој оцјени, најтеже посљедице могле би да погоде домаћинства са мањим приходима, јер она највећи дио свог буџета троше управо на храну.

Економија

ММФ упозорава: Свијету пријети дужничка криза, економиста открива шта нас чека

Индекс цијена хране ФАО у септембру је достигао просјечно 136 поена, што је највиши ниво од новембра 2022. године. Подаци Свјетске банке такође указују на погоршање ситуације.

У 22 одсто од 150 анализираних земаља раст цијена хране био је бржи од укупне инфлације, док је у претходном тромјесечју тај удио износио 14 одсто.

То значи да у све већем броју држава основне намирнице поскупљују брже од просјечног раста потрошачких цијена.

Ратови и скупљи транспорт додатно подижу цијене

Један од главних узрока нових притисака на тржиште хране јесу поремећаји у међународном транспорту.

Сукоби и безбједносни ризици у Црном и Црвеном мору повећали су трошкове поморског превоза, док су сукоби на Блиском истоку утицали на цијене горива и испоруке ђубрива преко Ормуског мореуза.

То непосредно погађа пољопривреднике, којима расту трошкови производње, али и прехрамбене компаније које морају више да плаћају транспорт сировина и готових производа.

Фудбал

Јувентус одлучио о Спалетијевој судбини: Познат став управе након дебакла

Када поскупе гориво, ђубриво и превоз, повећавају се трошкови готово сваког корака у производњи хране. Дио тог додатног трошка на крају се преноси на потрошаче.

Негдје је уље већ скупље 40 одсто

Посљедице се већ осјећају у појединим државама. У Египту је цијена великог хљеба који није обухваћен субвенцијама порасла са четири на приближно пет египатских фунти. У Уједињеним Арапским Емиратима јестиво уље поскупјело је за око 40 одсто.

Проблеми се не завршавају на малопродајним цијенама. Према подацима компаније Кплер (Kpler), испоруке пшенице у Индонезију у септембру пале су за 41 одсто у односу на исти мјесец прошле године, на 491.000 тона.

Због смањеног снабдијевања поједини млинови раде испод својих производних капацитета.

Највећи ризик тек долази?

Александар Каравајцев, виши економиста Међународног савјета за житарице, упозорио је да би повратак великих увозника на међународно тржиште могао да изазове нови раст потражње.

Уколико се то догоди у тренутку када су залихе под притиском, цијене основних прехрамбених производа могле би додатно да порасту.

Постоји и ризик да поједине земље, у покушају да заштите домаће тржиште, ограниче извоз хране. Такве мјере могле би да смање понуду на међународном тржишту и додатно отежају снабдијевање државама које зависе од увоза.

Стручњаци упозоравају да би посљедице могле да превазиђу економске оквире, јер нагла поскупљења хране повећавају ризик од социјалних немира, нарочито у сиромашнијим земљама.

Иако глобални раст цијена не значи да ће све намирнице аутоматски и у истом проценту поскупјети у Србији, кретања на међународном тржишту важна су и за домаће произвођаче, трговце и потрошаче.

Зато ће цијене житарица, енергената и транспорта у наредним мјесецима бити међу кључним показатељима могућег новог удара на кућне буџете.

(Телеграф)