ММФ упозорава: Свијету пријети дужничка криза, економиста открива шта нас чека

Драган Ђуричин, редовни члан Свјетске академије умјетности и наука и члан Савјетодавног одбора Унеска, изјавио је за РТС да живимо у времену у којем је геополитика потиснула економију, док теорија нобеловаца није настала у околностима у којима спољни и асиметрични шокови пресудно утичу на понашање привредних субјеката.

Роберт Е. Хол и Мајкл Вудфорд значајни су представници економске теорије која проучава везу између одлука појединаца и предузећа и кретања у цјелокупној привреди. Њихови радови допринијели су развоју макроекономских модела који објашњавају како микроекономске одлуке утичу на макроекономску равнотежу.

Теоријски приступи ове врсте помогли су економистима да боље разумију и анализирају финансијске кризе, укључујући и глобалну кризу која је почела 2008. године.

Економија у доба геополитичких сукоба

Драган Ђуричин каже за РТС да је економски систем нелинеаран, што значи да не постоји увијек сразмјера између улагања и резултата, нити гаранција да ће већа улагања донијети очекивани ефекат.

"Економија и није права наука у строгом значењу тог појма, као што су природне науке, јер нема јасну и недвосмислену парадигму, односно скуп правила и метода који се могу примијенити у свакој ситуацији. То је углавном холистички приступ, заснован на покушајима и грешкама, као и на доброј интуицији коју развија теорија", објашњава Ђуричин.

Према његовим ријечима, живимо у времену у којем је геополитика потиснула економију. Санкције и контрасанкције, царине и контрацарине, посреднички и директни ратови обиљежавају међународне односе, а геополитичке мјере имају и озбиљне економске посљедице.

"Теорија која је добила Нобелову награду односи се на 'нормалне' ситуације. Идеја је да сваки привредни субјект има очекивања о својој дугорочној потрошњи. На агрегатну тражњу утиче потрошња појединаца, али и инвестициона потрошња предузећа, банака и других субјеката", истиче Ђуричин.

Напомиње да се теоријским моделима не могу предвидјети сва кретања, попут свакодневних промјена цијена нафте. Како каже, свједоци смо ирационалних ситуација које економски систем доводе у стање неизвјесности и нестабилности.

"Посљедице могу бити негативан привредни раст, висока инфлација, незапосленост и социјалне тензије. Такве околности најтеже погађају сиромашне, а незадовољство је све видљивије и у Европи", оцјењује Ђуричин.

Паника 2008. године

Говорећи о глобалној финансијској кризи из 2008. године, Ђуричин подсјећа да су јој допринијеле грешке у вођењу економске политике, као и прекомјерно задуживање ради куповине некретнина.

Проблем је додатно продубљен одобравањем кредита без одговарајућег обезбјеђења, односно хипотека које су потом претваране у сложене финансијске инструменте.

"Створена је спирала која је довела до спекулативног балона. Потом је настала финансијска паника, јер је све то требало претворити у готовину. Балони су пукли, а штедња је била на нули", наводи Ђуричин.

(РТС)