Компаније одбацују четворогодишње дипломе из својих огласа за посао претварајући концепт запошљавања заснованог на вјештинама у оно што је сада пожељно.
У септембру је компанија Волмарт најавила да планира да уклони диплому као услов за стотине корпоративних послова. У јуну 2022. године, Џенерал моторс је саопштио да одустаје од четворогодишњих факултетских диплома за бројне послове. Раније те године, Делта ерлајнс доспио је на насловне стране због уклањања дипломе као предуслова приликом запошљавања пилота.
Али истраживање тржишта рада има за циљ да одговори на питање које се надвија над поменутим концептом запошљавања заснованог на вјештинама. Компаније одбацују захтјеве за диплому, али колико заправо запошљавају људе без диплома на тим пословима?
Одговор је да не запошљавају много таквих, барем генерално. То је показао нови извјештај пројекта Управљање будућношћу рада харвардске пословне школе и Института Burning glass, непрофитне истраживачке организације која проучава радну снагу.
Утврђено је да, иако се резултати увелико разликују од компаније до компаније, при чему су неки предузели озбиљне потезе и заиста запошљавали раднике без дипломе, на крају, напредак је био изразито слаб.
За послове на којима су истраживачи могли да виде да је услов дипломе уклоњен за одређена радна мјеста и гдје је било довољно запошљавања да би се добио кредибилан узорак, истраживачи процјењују да су фирме повећале удио радника ангажованих без дипломе за само око 3,5 процентних поена.
Посматрајући цјелокупно тржиште рада, утицај је далеко мањи. Све у свему, истраживачи су примијетили нето промјену од само око 0,14 процентних поена у запошљавању кандидата без дипломе, што значи да је обећање запошљавања заснованог на вјештинама утицало на мање од једног од 700 запослених људи прошле године.
“Ово показује да је заиста тешко претворити искрену намјеру запошљавања по основу вјештина у стварна радна мјеста“, каже Мет Сиглмен, предсједник Burning glass института и коаутор извјештаја.
Истраживачи су користили податке компаније за анализу тржишта рада Лајткаст за анализу 316 милиона јединствених онлајн огласа за посао од 2012. године, фокусирајући се само на 11.300 позиција, специфичних категорија послова у одређеним компанијама, које су испуњавале критеријуме.
Затим су упарили податке из ових огласа за посао са базом података у којој је више од 65 милиона запослених и историје њихових каријера, попуњених из онлајн профила и база података, да би били сумирани нивои образовања и да би се видјело ко је ангажован на идентификованим радним мјестима.
Извјештај је открио скоро четвороструко повећање послова од 2014. код којих је уклоњен услов дипломе. То значи да компаније предузимају кораке у правом смјеру, каже Џозеф Фулер, један од коаутора извештаја и професор на Харвард пословној школи која учествује у вођењу пројекта ХБС. Али, праћење тих запошљавања је много теже.
“Можете имати све појединости о разноликости огласа за посао, као и око уклањања додатних услова за посао као што су дипломе, али то не значи да појединачни менаџер за запошљавање који тражи три (слично квалификована) кандидата – од којих један има факултетску диплому, а двојица немају – не подразумијева кандидата са више акредитива”, каже Фулер.
Извјештај анализира шта је постало посебно врућа тема међу корпоративним ХР лидерима док су покушавали да ријеше упорни мањак радне снаге у исто вријеме када је порастао притисак да се повећа разноликост запослених.
Идеја која стоји иза запошљавања заснованог на вјештинама није да се одустане од диплома за послове који су им потребни, као што су рачуновође, инжењери или адвокати, већ да се то примијени на послове као што су супервизори продаје, стручњаци за рачунарску подршку или они који раде у осигуравајућим кућама.
Дакле, на оне који су можда стекли потребне вјештине кроз искуство на послу или кроз платформе за учење на мрежи или алтернативне путеве као што су сертификати. Истраживање које је спровео Зипрекрутер на 2.000 компанија крајем 2022. показало је да се 45 одсто фирми ријешило услова дипломе за неке послове.
То је својеврсни преокрет након деценија инфлације диплома, када су компаније тражиле завршене факултете и за послове за које то није неопходно пошто је било све више дипломираних Американаца.
Фулер вјерује да компаније уклањају услов дипломе у нади да то може помоћи усљед мањка талената или повећати разноликост, али каже да су неке можда поклекле усред притиска група запослених, одбора директора или након што су гледали како конкуренти чине сличне потезе, а да нису у потпуности препознали све изазове које такав потез носи.
„Оклијевам да кажем да постоји одстрел врлина, заиста не мислим да су фирме циничне у вези са овим“, каже Фулер. Али „компанијама је лако да издају саопштења за јавност или да кажу нешто на састанку или у градској скупштини или у свом годишњем извештају”.
Спровести то у реалност је много теже. На основу података, истраживачи су подијелили компаније у три групе, а нешто више од трећине компанија или 37 одсто је напредовало ангажујући 18 одсто више радника без дипломе на пословима за које су раније биле потребне дипломе. Бројне фирме у овој групи су мале, али у извјештају се наводе и оне попут Волмарта, Џенерал моторса и Јелпа као “лидера“ у запошљавању по основу вјештина.
Остали нису толико напредовали. Највећа група, око 45 одсто компанија имала је мали или никакав напредак у запошљавању радника без дипломе на послове код којих су је некада захтијевали, наводи се у извјештају.
У фирмама као што су Оракл или Локид Мартин истраживачи су примијетили мало промјена у обрасцима запошљавања. Преостале компаније као што су Делта ерлајнс и Нестле, показале су почетни напредак у запошљавању радника без дипломе, али се чинило да су потом назадовали, а бројке су се вратиле на претходни ниво. Форбес
(Блиц)
