Енергетски шок изазван руском интервенцијом у Украјини довео је до највећег пада животног стандарда Њемачке од Другог свјетског рата, те пада економске производње, који личи на финансијску кризу из 2008 - наводи лист "Гардијан".
Према прелиминарним информацијама из Савезне агенције за статистику - Дестатис, подаци за треће тромјесечје потврђују наставак негативног тренда.
"Гардијан" истиче да је Њемачка, најмоћнија економија Европе, у озбиљним проблемима.
Њемачки министар привреде Роберт Хабек најавио је да ове године очекују пад БДП-а од 0,2 одсто, што је велико смањење у односу на ранију прогнозу раста од 0,3 одсто.
Та прогноза је наставак негативног тренда из 2023, када је БДП умањен за 0,3 одсто, што значи да је Њемачка једина економија међу државама Г7 које ће 2024. биљежити пад, преноси "Евроњуз".
Њемачка се суочава са дуготрајним падом индустријске производње, која традиционално игра кључну улогу у економији земље.
Аутомобилска индустрија, једна од најважнијих грана њемачке привреде, суочава се са глобалним изазовима – од недостатка "полуводича" до енергетских рестрикција и проблема у ланцима снабдијевања.
Истовремено, повећање цијена електричне енергије и сировина додатно притишће индустријске фирме, које се боре са конкурентима из Азије и САД.
Пад њемачке економије освјетљава неколико дуготрајних проблема, укључујући превелику зависност од индустријске производњи и тешкоће у прилагођавању снажној глобалној конкуренцији, посебно из Кине.
Њемачка индустрија, укључујући аутомобилску и машинску, суочава се са тзв. кинеским шоком, гдје појачана конкуренција из азијских земаља све више отежава успјешно пословање.
Према Кјурус де ла Рубији, главном економисту Хамбуршке комерцијалне банке, ови сектори најтеже подносе глобалне промјене, јер захтијевају структурна прилагођавања како би се одржала њихова конкурентност.
С обзиром на економске изазове, бројне њемачке компаније све чешће траже партнере из иностранства или постају атрактивне мете за преузимања.
Недавно је "Дојче бан", њемачки национални жељезнички оператер, одлучио да прода логистичку подружницу "Шенкер" данском конкуренту "ДСВ-у" за приближно 14 милијарди евра.
Још један примјер је Комерцбанк, други највећи приватни зајмодавац у Њемачкој, који је постао предмет интереса италијанског банкарског дива УниКредит.
Италијани су недавно повећали свој удио у Комерцбанк на 21 одсто, што отвара могућност за будуће преузимање.
