Поједини грађани Републике Српске који су на америчкој црној листи претходних дана нашли су се у прилично апсурдним ситуацијама јер банке сада неће да отворе рачуне ни онима који су санкционисани, а у међувремену су постали њихови акционари.
Америчка канцеларија за контролу имовине странаца (ОФАЦ) је од прољећа прошле па све до друге половине јануара ове године велики број физичких и правних лица ставила на листу санкционисаних. И то не би било ништа изненађујуће да банке са почетком увођења тих прошлогодишњих санкција нису почеле да гасе рачуне физичким лицима и предузећима, због чега је и велики број радника остао без посла. Упркос свим образложењима надлежних, али и домаћих правних стручњака да банке немају право на то, оне су остале истрајне у свом ставу и гасиле рачуне редом свима који су стављени на америчку црну листу. Међутим, поједине банке на домаћем финансијском тржишту сада су отишле корак даље па неће да отворе рачуне ни онима који су у међувремену постали њихови акционари, а на поменутој су црној листи.
Примјер је и Павле Ћоровић, којег је ОФАЦ у јануару ове године ставио на листу санкционисаних, а који наводи да је прича у вези са гашењем, односно отварањем рачуна у банкама попримила нове обрисе.
- Купио сам акције Уникредит банке Бањалука и НЛБ банке које су биле слободне. Дакле, сада сам сувласник тих банака, али оне неће да ми отворе рачун. Уникредит банка позива се на своје интерне процедуре и политике, док је од НЛБ банке стигло обавјештење да не раде са лицима са ОФАЦ-ове листе - казао је "Гласу Српске" Ћоровић.
Његов приватни рачун још није угашен, али и то ће се догодити за неколико дана.
Ћоровић поставља и питање шта ће сада бити са банкама у којима има акције с обзиром на чињеницу да су рачуни гашени свим фирмама санкционисаних лица, без обзира на то да ли су они стоодстотни власници или имају одређени број акција.
- Интересује ме, с обзиром на то да сам санкционисано лице, а којем су угашени рачуни предузећа због наводног ширења малигног утицаја, да ли ће сада угасити и рачуне банака у чијој сам власничкој структури. Дакле, ако ја имам тај малигни утицај, онда треба да се приступи и гашењу и ове двије банке у којима имам власништво. Мој малигни утицај је проширен сада и на ове двије банке - наводи Ћоровић који се пита како ће му банке чији је сувласник исплатити дивиденду ако нема рачун.
Апсурд је, наводи, и што је рачун његовог предузећа "Агро дестил" угашен у року од 15 дана након стављања на америчку листу, док је за његов лични рачун остављен рок од 75 дана.
- Рачун је угашен у банци коју ћу тужити. То је урађено одмах након 15 дана, што је у супротности са свим законима који овдје важе. Они су свјесни да, када их тужим, да ћу и добити. Ако то не буде на домаћим судовима, ићи ћу према Суду за људска права јер је овдје угрожено моје право на социјално и здравствено осигурање, али и на рад и лични доходак - рекао је Ћоровић и додао да банке избјегавају и да оставе било какав писани траг да неће да отворе рачуне.
Наглашава да банке погрешно тумаче шта подразумијева стављање на америчку црну листу.
- Домаћи финансијски регулатор никада није тражио званично тумачење те ситуације. То би требало да траже банке или Агенција за банкарство, која је надлежна за функционисање банкарског система. Међутим, они су одлучили да се праве мртви. Само гледају са стране шта се дешава и каква сила се спроводи. Конкретно, и њима када пишете, наводе да треба да се консултујем са банком. Директор те агенције Срђан Шупут се прави мртав - казао је Ћоровић и додао да најмање што је требало да уради Агенција за банкарство јесте да затражи да се ОФАЦ о свему изјасни.
Ћоровић наводи и да је од једне америчке адвокатске куће добио образложење да ОФАЦ листа важи искључиво за територију Америке.
- То су санкције америчког Министарства финансија и оне се односе само за њену територију, за посједовање рачуна или некретнина - казао је Ћоровић.
Наглашава и да се према свему наведеном показало да се на подручју Републике Српске и БиХ санкције примјењују више из страха од америчке амбасаде у Сарајеву и њихових званичника.
- Те пријетње су биле у смислу да ће их искључити из СВИФТ-а, односно иностраног плаћања. Банке су процијениле да им је мањи ризик да погасе рачуне свима овдје у Републици Српској, него да дођу у ситуацију да им буду угашени рачуни који им служе за инострана плаћања - поручио је Ћоровић.
Такође, наводи да ни по једном закону Републике Српске нити БиХ, о унутрашњем платном промету или закону о банкама, не постоји начин да буду угашени текући рачуни физичких лица.
.webp)
- Поред тога, свако правно лице мора да посједује главни рачун преко којег врши своја плаћања и обавезе. У овом случају они су угасили све рачуне фирми које су конкретно на моје име, односно независно од тога да ли сам ја био стоодстотни власник или сувласник - закључио је Ћоровић.
О свим информацијама које је Ћоровић изнио Глас је тражио и коментар из НЛБ банке, али до објављивања текста нису од њих добили никакав одговор.
Три деценије
Под санкцијама ОФАЦ-а након завршетка протеклог грађанског рата у БиХ нашао се велики број домаћих функционера. Почетком 2003. године санкције су уведене функционеру СДС-а Миловану Бјелици, али и великом броју других званичника, па и самом СДС-у. И тој странци је угашен рачун.
- У Српској од 1996. године санкционисан је велики број лица. Они су нормално од те године па до 2024. имали рачуне у банкама. Скоро три деценије функционисали су нормално - казао је Павле Ћоровић.
