Њемачки гигант укида 3.460 радних мјеста у Европи

Од тог броја, 2.660 радних мјеста биће укинуто у Њемачкој, као и пет производних локација, међу којима су четири у тој земљи.

Компанија, чије су акције уврштене у индекс МДакс, као разлог за нове мјере наводи кризу у европској аутомобилској индустрији и потребу за даљим структурним прилагођавањем пословања. Ова најава надовезује се на програм из новембра 2024. године, када је најављено укидање 4.700 радних мјеста, пише СЕЕбиз.

Међу локацијама које ће бити затворене су погони у Дортмунду, гдје ради 430 запослених, Морбаху са 160 радника и Берлину, са око 270 запослених. Компанија планира и напуштање локације у Швалбаху, недалеко од Франкфурта. Већина од око 385 запослених биће премјештена у погон у Франкфурту, док ће приближно 190 радних мјеста бити укинуто.

Планирано је и гашење производње алата у погону у Хохштату, као и прилагођавање сегмента специјалних машина у Ерлангену и Швајнфурту. Промјене капацитета и организације предвиђене су и у другим њемачким градовима, међу којима су Херцогенаурах, Бил, Нирнберг и Регензбург.

Нови програм уштеда оштро су критиковали синдикат ИГ Метал и централни савјет запослених. Представник синдиката за „Шефлер“ Томас Хен оцијенио је да се један програм укидања радних мјеста надовезује на други, без санирања посљедица претходних мјера, и упозорио да такав приступ не представља дугорочно одржив концепт за Њемачку као индустријску локацију.

Према плану компаније, половина укупног смањења броја запослених односиће се на производњу, 30 одсто на истраживање и развој, а преосталих 20 одсто на остале функционалне области. Мјере ће обухватити укупно 16 локација у Европи.

Управа је одлуку о додатном програму донијела након спровођења раније најављених структурних промјена и закључивања 1.800 споразума о пријевременом пензионисању почетком октобра. Циљ је смањење вишка капацитета, прилагођавање развојних активности, нижи трошкови рада и ефикаснија организација.

„Шефлер“ очекује да ће програм од 2030. године доносити годишње побољшање добити од 300 милиона евра. Извршни директор Клаус Розенфелд (Клаус Розенфелд) процјењује да ће једнократни трошкови његове реализације износити око 480 милиона евра.