У Аргентини планирају АИ центар који би трошио струје као три Буенос Ајреса

Док се у САД и Европи поједине заједнице противе изградњи центара података, аргентинска влада нуди другачији приступ. Милеј поручује да неће регулисати вјештачку интелигенцију и предлаже смањење пореза на добит за велике пројекте, о чему још мора да одлучи Сенат.

Патагонија нуди обиље празног земљишта, хладан ваздух и снажне вјетрове, а гас из шкриљаца са налазишта Вака Муерта може се користити за напајање и хлађење центара. Милеј, попут свог савезника Доналда Трампа, често објављује слике створене вјештачком интелигенцијом. Предложио је и оснивање „нељудских корпорација“ којима би у потпуности управљали АИ агенти.

Tanjug / AP / Evan Vucci

„Нећемо регулисати вјештачку интелигенцију“, изјавио је Милеј прошлог мјесеца у Америчкој привредној комори у Вашингтону. „Остаће слободна.“ Евиденција посјетилаца показује да су се протеклих мјесеци са Милејем и сарадницима састајали бројни представници технолошког сектора, међу њима инвеститор Питер Тил, те представници компанија ОпенАИ, Амазон, Гугл, Оракл и фирми специјализованих за центре података.

Према записима Министарства спољних послова, компанија Крусо, која је учествовала у изградњи главног кампуса ОпенАИ у Тексасу, ове године затражила је разговоре са аргентинским енергетским званичницима о инвестицијама уз подршку америчке владе.

„У густо насељеним дијеловима САД и Европе постоји велики притисак на мрежу и води се борба око тога ко би требало да добије струју“, изјавила је Марта Злотковска, руководилац међународног развоја у компанији Грин капитал.

Та пољска компанија за обновљиву енергију планира да у Патагонији изгради центар података вриједан три милијарде долара (2,7 милијарди евра) и изнајмљује га великим технолошким компанијама за прорачуне вјештачке интелигенције. Још није обезбиједила клијента.

„Упоредили смо потенцијалне локације за пројекат широм свијета и Аргентина – тачније Патагонија – показала се као најбоља у свакој категорији“, рекла је Злотковска.

Обећања Патагоније за АИ

Како би привукао компаније опрезне због аргентинске економске нестабилности, Милеј промовише подстицаје који би смањили порез на добит са 25 на 15 одсто за пројекте вриједне најмање милијарду долара у сектору вјештачке интелигенције и другим новим индустријама. Мјеру још мора да одобри Сенат.

Није јасно какву ће корист имати сами Аргентинци. Центри података отварају мало радних мјеста, а предложени подстицаји не обавезују компаније да резервишу рачунарске капацитете за локалну употребу или објављују потрошњу енергије и воде.

„Не говоримо о центрима података који су осмишљени да ојачају аргентински технолошки суверенитет“, рекао је Алан Роча Варсани, истраживач у аргентинској еколошкој групи Обсерваторио Петролеро Сур. „Рачунарски капацитети извозиће се тамо гдје год буду потребни компанијама ОпенАИ или другим фирмама.“

Нацрти, али још не и багери

Упркос Милејевим најавама, Аргентина заостаје у трци за регионални центар података. Сусједне земље већ нуде јефтино земљиште, обновљиву енергију и све боље оптичке везе са америчким технолошким гигантима.

Милеј тврди да одбијање регулације Аргентини даје предност јер су ЕУ и све већи број америчких савезних држава увели нова правила. Критичари упозоравају да тако вјештачка интелигенција долази без заштите од ризика, од масовног надзора до сајбер напада.

„Без правила ће Аргентина постати лабораторија – као када компаније одлазе у земље у развоју да тестирају чудне лијекове које не смију да тестирају у развијеним државама“, рекао је Николас Воловик, професор рачунарских наука на Националном универзитету у Кордоби. Милеј би сличне критике могао да чује сљедеће седмице, када папа Лав XIV, који је упозоравао на пријетње вјештачке интелигенције човјечанству, посјети Аргентину током латиноамеричке турнеје.

Чак и неки чланови владе признају да Милејево противљење регулацији отежава успостављање јасних правила. Високи званичник, који није овлашћен да говори за медије, каже да компаније чекају правила о обучавању АИ модела на ауторским дјелима и слању личних података у иностранство.

Сервери и овце

У сточарским крајевима висоравни покрајине Чубут живот се традиционално врти око узгоја и шишања оваца. Међутим, производња вуне трпи због вишедеценијске суше, прекомјерне испаше и раста трошкова. Неки сточари зато виде прилику у халама испуњеним серверима.

„Узгајивачи оваца интензивно траже алтернативе које би им донијеле додатне приходе“, рекао је Франсиско Саенс, пољопривредни инжењер и сточар четврте генерације. Његова породица једна је од 14 власника који су компанији Грин капитал изнајмили укупно 130.000 хектара за планирани центар података. Сточари очекују да ће наставити да узгајају овце уз будуће постројење.

Изградња не би требало да почне прије 2028. године. Када би кампус радио пуним капацитетом, годишње би трошио око 2,7 пута више струје него цијели Буенос Ајрес 2025. године. Грин капитал обећава да ће сву струју производити сам, помоћу вјетроелектрана, соларних фарми и гасних генератора, како не би оптеретио аргентинску мрежу.

Покрајински званичници очекују милијарде долара инвестиција, висококвалификована радна мјеста и тржиште за вишак енергије вјетра. Међутим, становници оближњег Трелјуа кажу да не могу да провјере та обећања. Еколошке студије још трају, дозволе се чекају, а компанија није навела колико ће воде бити потребно нити колики ће дио енергије долазити из гаса.

„Информација је једноставно премало“, рекла је 46-годишња Кристина Гибон, која страхује од еколошких посљедица. „Можда ћемо ми имати воде док не остаримо, али наша дјеца ће остати овдје и неће имати те ресурсе.“ Због таквих страхова мања група грађана Трелјуа организовала се на интернету и на главном тргу под слоганом „Трелју слободан од центара података“.

У Конгресу су посланици недавно оптужили Милеја да „распродаје земљу“ током саслушања о интересима милијардера Питера Тила у Аргентини. Опозиција је приморала предсједника да измијени закон о олакшавању страног власништва над земљом и зауставила план да АИ агенти управљају компанијама. На породичној фарми Саенс у томе виде познати аргентински рефлекс.

„Кад год страна компанија жели да уложи велики новац у Аргентину, јаве се бројне критике. Прва реакција многих је: 'Не, то су страшни људи који долазе споља да узму наше ресурсе'“, рекао је. „Не кажем да су велике корпорације нешто најбоље на свијету. Само кажем да, када погледам друге земље, тамо видим стабилне економије.“

(Euronews)