'Љубавна пјесма за Бобија Лонга' је амерички психолошки филм из 2004. године у режији и сценарију Шејн Гејбел, заснован на роману 'Улица часописа' Роналда Еверета Капса.
Прича прати тинејџерку Перси, која се након сазнања да јој је мајка преминула враћа у родни Њју Орлеанс и мајчину кућу. Шокантна вијест о одласку мајке, која ју је занемарила због каријере џез пјевачице, прати још једно изненађење – у њеној кући већ неко живи и то не било ко већ два мајчина пријатеља алкохоличара – бивши професор књижевности Боби Лонг и његов асистент Лосон Пајнс, који дане проводе у настојању да напишу роман о Бобијевом животу. Како Боби и Лосон не желе да напусте кућу Перси је приморана да остане са њима, а како вријеме пролази њих троје откривају низ тајни, који ће показати како су њихови животи и судбине дубоко и нераскидиво испреплетени.
Филм је премијерно приказан на Венецијанском филмском фестивалу, а критика га је оцијенила као аутентичну лирску причу о откривању живота, у којој се највише истиче прецизна и неописиво лагана игра Скарлет Џонсон, која је била номинована за престижни Голден Глоуб. Њену упечатљиву игру, те причу о одрастању, заносном Њу Орлеансу, прате и два сјајно дочарана карактера у изведби Џона Траволте и Габријела Махта. Филм је на свјетској сцени остао упамћен и због одличне, намјенски написане музике, међу којима се највише истиче насловна нумера 'Љубавна пјесма за Бобија Лонга', коју је написао син Роналда Еверета Капса.
