Фатон Хајризи, који је убијен од стране наших специјалаца након што је 17. јула убио граничног полицајца Николу Крсмановића и ранио његовог колегу Вјекослава Илића, девет пута је бјежао из затвора. Посљедњи пут побјегао је 6. јула.
Криминолог Добривоје Радовановић објашњава за Телеграф како је могуће да затвореник толико пута побјегне.
„Теоретски је могуће да се, ако постоји патологија у организацији затвора, улази и излази како хоће, али најреалније је да је он имао своје људе у управи затвора, у систему. Сигурно је излазио на викенде, тачније омогућавали су му да изађе, а он се не би враћао. Такође су 'жмурили' на то ако би прескакао зид затвора. Али да би човјек побегао из затвора, и то толико пута, је теоријски немогуће без помоћи 'одозго'“, истиче Радовановић.
Фатон Хајризи је први пут ухапшен 2000. године, када је имао 15. година. Тада је убио руског војника који је био припадник КФОР. Фатон Хајризи у ће се, у наредним годинама, претворити у особу са дугом криминалном историјом, познат по многим бјекствима из косовских затвора. У вријеме свог посљедњег бјекства са Косова, Фатон Хајризи је описан као дисциплиновани затвореник који је чак стекао право да викендом иде кући.
Убио руског војника
У судском документу из 2001. године за Хајризија се наводи да је "одрастао у добрим породичним приликама", као и да се "добро сналазио до времена рата". Тај документ први је у Хајризијевој историји криминалца, која је почела крајем 2000. године, неколико мјесеци након завршетка рата између српских снага и тзв. Ослободилачке војске Косова 1999. године.
Према документима до којих је дошао Радио Слободна Европа, Хајризи је најмање три пута осуђиван пред два различита суда, а у вези са кривичним дјелима убиство, убиство у покушају, крађа и пљачка.
Најпознатији је по убиству руског војника КФОР 29. фебруара 2000. године, када је имао 15 година. Убиство се догодило на тргу, када је Хајризи војнику отео оружје, а потом пуцао у њега. Војник И. К. преминуо је два дана касније.
Тако је Хајризи од почетка 2000. године био у различитим притворским центрима, све док му у марту 2001. године није изречена "васпитна мјера", односно казна од једне до пет година затвора. Том мјером био би упућен у "Едукативни центар", гдје би био "под надзором стручног тима". Ипак, не зна се гдје је тачно Хајризи послат послије те одлуке.
У неколико интервјуа које је Хајризи током последњих мјесеци дао за косовске медије, он тврди да је у Казнено-поправном дому у континуитету био са одраслима, а не са малољетницима.
Осим за убиство војника, Хајризи је пресудом из 2001. године осуђен и за један покушај убиства, три случаја крађе, углавном дијелова аутомобила и два случаја злоупотребе аутомобила, односно вожње без дозволе. Све то је, према наводима суда, починио од почетка 2000. до почетка 2001. године у Србици, Глоговцу, Приштини и Јужној Митровици.
Осуђен због пљачке
Хајризи је 24. јануара 2008. године осуђен за два кривична дјела оружане пљачке која је извршио 2006. године у Србици, са особом иницијала Б. Б. У тим пљачкама отуђили су новац, телефоне, пуњаче за телефоне и цигарете.
Такође је осуђен и за посједовање оружја без дозволе.
Осуђен је на шест година затвора, а оружје му је одузето. У тренутку изрицања пресуде био је у притвору, а тамо је вријеме провео од маја 2006. године.
Фатон Хајризи је такође осуђен од 2019. године за покушај убиства. Тада је добио годину дана затвора. Информације о другим кривичним дјелима која је извршио нису доступне.
Бјежао кроз прозор и вентилацију
Вјерује се да је Фатон Хајризи из затвора побегао девет пута, али званичне информације о броју бјекстава нису објављене. Он је косовским медијима рекао да је побјегао и из америчке војне базе на Косову.
Хајризи је први пут успио да побјегне још 2000. године. Те године догодио се већи број његових бјекстава, три или четири. Он је истакао да је "бјежао јер су га као малољетника третирали само у суду, али не и у затвору".
Према његовим ријечима, први пут је побјегао из Притворског центра у Сјеверној Митровици. Било је око пет сати ујутру, а он је изашао кроз прозор тоалета. Када су у питању друга бјекства, тврдио је да је секао решетке тестерама прокријумчареним из иностранства, као и да је као излаз користио вентилацију.
Сам Окружни суд у Северној Митровици, у пресуди из 2001. године наводи да је тада 15-годишњак побјегао једном из Притворског центра у Митровици у марту 2000. године и други пут у новембру исте године из Притворског центра у Србици. Иако није наведен тачан број бјекстава, у одлуци је наведено да је "притвореник улагао напоре и неколико пута успио да побјегне из затвора".
До тренутка бјекства 2004. године, Хајризи је одслужио 17 година и пет мјесеци затворске казне, а преостало му је још седам и по година.
Још једно бјекство описано је у извјештају америчког Стејт департмента. Како је наведено, Хајризи је побјегао из затвора у Пећи, а поново је ухапшен у октобру 2006. године. До краја те године остао је иза решетака.
Из затвора Дубрава у Истоку побјегао је 2007. године. Како су медији тада извјештавали, Хајризи је побјегао заједно са још шест особа, тако што су прошли затворске ограде, а са друге стране чекали су их људи који су отворили ватру на затворске чуваре.
Из затворског центра у Призрену побјегао је 2012. године током дневне шетње. Прескочио је затворски зид тако што се држао за олук, а потом са скочио преко бодљикаве жице са зида високог неколико метара. Три хица из пиштоља брзо су алармирала затворске чуваре и полиција је почела да јури бјегунца.
Био у затвору отвореног типа
Током посљедњих мјесеци Хајризи је био у затвору отвореног типа Смреконица у Вучитрну. То значи да су мјере безбједности биле ниске. Искористио је своје право да викендом оде кући неколико пута, а пријавио се и за рад ван поправне установе.
Побјегао је 6. јула око један сат послије поноћи. Затворски службеници привремено су суспендовани до окончања истраге јер се сумњало да нису на вријеме примјетили излазак осуђеника праћењем снимака са надзорних камера.
Бјекство је изазвало пометњу на друштвеним мрежама јер се Хајризи огласио на ТикТоку, изазивајући институције које су за њим трагале. Доминантна порука његових видеа била је да не могу да га ухвате.
Једно вријеме се није знало гдје се Хајризи налази, а онда је дошло до убиства српског граничног полицајца Николе Крсмановића и рањавања његовог колеге Вјекослава Илића током рутинске контроле у Лозници. Дан након убиства Хајризи је пронађен у напуштеној фабрици.
Како је током хапшења пружао отпор и пуцао на полицију, Фатон Хајризи је неутралисан.
