Републичко јавно тужилаштво Републике Српске обуставило је истрагу против Дарка Новковића, некадашњег начелника Сектора криминалистичке полиције ПУ Бањалука, за наводну трговину утицајем и одавање службене тајне у предмету нелегалног запошљавања у Електропреносу БиХ, сазнаје АТВ.
Наредба о обустави истраге донесена је крајем маја након што је Тужилаштво утврдило да нема доказа да је Новковић починио неко кривично дјело.
На терет му се стављало да је као начелник Јединице за организовани криминал и дроге у Управи за организовани и тешки криминалитет МУП-а Републике Српске одавао информације из истраге бившем извршном директору и члану Управе ”Електропреноса БиХ ” Винку Ђурагићу, те Желимиру Роквићу и Далибору Симићу, осумњиченима за наплаћивање радних мјеста у Електропреносу БиХ. Они су ухапшени у фебруру 2021. године у акцији ”Напон”, а у марту прошле године су осуђени на затворске казне.
Тужилаштво је Новковића ”чешљало” више од три године, због чега је напустио МУП Републике Српске и отишао да ради у Њемачку. За то вријеме тужилаштво му је одузело телефон, вјештачило сву комуникацију, па и ону коју је имао преко апликација за комуникацију попут ”вибера”. Вјештачена је комуникација и других особа са којима је био у контакту, док су осумњиченима у акцији ”Напон” нуђене мање казне у замјену за свједочење против Новковића, али су тврдили да га уопште не познају.
Новковићев случај је помињан и у отвореном писму који су неименовани полицијски службеници у мају 2022. године послали Предсједништву БиХ, Предсједнику Републике Српске, као и свим правосудним институцијама и полицијским агенцијама. У писму су, између осталог, наводили да је Новковић ”оптужен ни крив ни дужан, без и једног ваљаног доказа”. У вези с тим за незаконитости су оптуживали специјалног тужиоца Миодрага Бајића, али и поједине колеге из Управе за организовани и тешки криминалитет МУП-а Републике Српске.
Иначе предмет ”Напон” окончан је пресудом Окружног суда у Бањалуци којом су Ђурагић, Роквић и Симић осуђени на по 20 мјесеци затвора, иако им је тужилаштво нудило ниже казне. Наиме, оптужени су у два наврата са Републичким тужилаштвом склопили споразуме о признању кривице, али је судија Благоје Драгосављевић те споразуме одбио сматрајући да је тужилаштво предложило прениске казне (од осам до 12 мјесеци затвора).
"Суд сматра да се предложеним казнама не може остварити генерална превенција, односно утицати на друге да не чине кривична дјела. Предложене казне се могу платити износом приближном ономе који су оптужени тражили од оштећеног (15.000 КМ). А, то не може утицати на друге да не чине кривична дјела", рекао је тада судија Драгосављевић.
