Инспектори Пореске управе Републике Српске Игор Граховац, Снежана Драгичевић-Митровић и Драгослав Тубић закључили су споразуме о признању кривице којима је предвиђено да се осуде на укупно двије године и девет мјесеци затвора и новчану казну од 95.000 КМ због трговине утицајем и примања мита у износу од 5.000 КМ.
Споразуме је прихватило судско вијеће Окружног суда у Бањалуци којим је предсједавао судија Синиша Марковић, а пресуда ће бити објављена 18. марта.
Споразумом, који су закључили са Републичким јавним тужилаштвом, предвиђено је да се Граховац осуди на девет мјесеци затвора и новчану казну од 10.000 КМ, уз трогодишњу забрану рада као државни службеник, због трговине утицајем.
Драгичевић-Митровићева пристала је на казну од годину дана затвора и новчану казну од 50.000 КМ, уз петогодишњу забрану рада као државни службеник. Тубић је такође пристао на годину затвора, новчану казну од 35.000 КМ и петогодишњу забрану рада као државни службеник.
Према оптужници они су у новембру прошле године извршили контролу у салону љепоте и утрдили да постоји имовина или обавезе које се не могу објаснити легалним приходима.
Граховац је потом посредовао да се у записник не унесе стварно стање, док су Драгичевић-Митровићева и Тубић од власника тражили прво 6.000 КМ, да би на крају примили 5.000 КМ мита да у записник не унесу стварно стање. Са власником салона састали су се 6. децембра прошле године у једном кафићу, гдје им је у бијелој коверти на сто ставио новац, у означеним новчаница, који је Драгичевић-Митровићева узела са стола. Након тога су ухапшени и мјесец дана су провели у притвору.
Тужилац Жана Бојић пред судом је рекла да тужилаштво сматра да ће се договореним казнама постићи генерална и специјална превенција. Додала је да су оптужени у почетној фази истраге прихватили одговорност, признали дјело и исказали кајање. Указала је и да су оптужени склапањем споразума допринијели економичности и ефикасности поступка, напомињући да многи предмети трају дуго и да се развлаче и по пет година.
Браниоци оптужених указали су на породичне прилике својих клијената, напомињући да ће сви остати без посла. Због тога су тражили да им суд одобри дужи период плаћања казне, до годину дана, указујући да су предложене новчане казне високе и да су ријетке у пракси.
