Тешањску јавност згрозила је вијест да су три ученика другог разреда ОШ „Хусо Хоџић“, дакле дјеца од само седам година, на очиглед цијелог разреда бацили на под, а потом немилосрдно шутирали вршњака из разреда М. Х.
- Не могу да вјерујем да дјеца у доби од седам година врше вршњачко насиље толико. Да су моје дијете за врат ухватили, бацили и ногама га ударали више пута у предјелу стомака. Дјеца од седам година - у невјерици прича отац дјечака Харис Хундур.
На једној од радионица одржаних прије неколико дана у сусједном Добоју педагози су упозорили.
- Раније је вршњачког насиља било у вишим разредима. Међутим, сад се све чешће појављује и у нижим разредима - упозорила је помоћник директора у ОШ „Вук Караџић“ у Добоју Љубица Вукојевић.
Два дана након инцидента дјечак се родитељима почео жалити на јаке болове у стомаку.
- Вјерујте, медицински сам радник, али у животу нисам видио да се дијете тако грчи од толиких болова. Тај сат и нешто колико је операција трајала ми нисмо знали да ли ће наше дијете живо остати - кроз сузе прича Харис.
-То је „stres ulcus“ дијагонза. То значи да је од превеликог стреса настао чир, пукао и излио се гдје је могло доћи до фаталног исхода. Хвала Богу није и ја се захваљујем особљу Хитне медицинске помоћи и Опште болнице у Тешњу на свему што су учинили да моје дијете спасе - каже Харис.
Након што су постали свјесни да није ријеч о дјечијем кошкању, него бруталном премлаћивању родитељи су све пријавили полицији и Центру за социјални рад у Тешњу.
- Школа није одреаговала како је требало. Нисмо имали представу два и по дана колико је то насиље било. Нико ми се није обратио и рекао шта се тачно десило. Питао сам друге родитеље и тако сазнао да је то било брутално премлаћивање.
У полицијском извјештају, на који родитељи имају замјерке, погрешно је евидентиран сам дан инцидента који се десио 23.10.2024., а у школи нису били расположени за разговор.
- Ја сматрам да се то заташкава, да се гура под тепих да то остане да се не зна, да се упакује. Нећемо то дозволити. Идемо и према надлежном Министарству и даље. Ја идем до краја. Ја сам само изненађен бројем родитеља који ми се јављају јер имају исте проблеме и сличне - закључује Харис Хундур.