Када је Институт за јавно здравство Републике Српске од оптуженог Славка Бојића и његове фирме ”Проконтрол” добио понуду за набавку 50.000 маски ФФП2/КН95 по цијени од 6,90 КМ без ПДВ-а, радовали су се сви запослени јер је то била најнижа цијена коју су добили.
То је у Окружном суду у Бањалуци посвједочила Вања Чанковић, службеница ИЈЗ која је саслушана као свједок тужилаштва на суђењу некадашњем директору ИЈЗ Браниславу Зељковићу и другим оптуженима у предмету ”Корона уговори”.
”Радовали смо се јер смо у то вријеме куповали све што нам се нудило. Цијена се није ни гледала, а претходно смо те маске плаћали по цијени од 10 или 12 КМ. Радило се о мањим количинама од по 100 или 200 маски”, рекла је Чанковић.
Присјетила се да је тада владао хаос и несташица маски на тржишту, а Влада Републике Српске је задужила ИЈЗ за набавку све опреме за здравствене институције у Српској. Служба за набавку у то вријеме је слала мејлове са захтјевом за набавку ФФП2 и ФФП3 маски и заштитних одијела свим познатим добављачима, с којима је ИЈЗ дотада радио, али и свима који су се налазили на списку Агенције за лијекове.
На мејлинг листи имали су 45 добављача којима су се обраћали, али на тој листи нису били ”Проконтрол” и ”Травел фор фан”. Тражили су да им сви достављају списак робе које имају на лагеру, наводећи да једино на шта нису пристајали је да било шта плаћају авансно.
Чанковићева је посвједочила да је Бојић прво назвао ИЈЗ и рекао да може набавити 30.000 маски. Она је разговарала с њим, распитивала се да ли се ради о одговарајућим маскама, да би Бојић касније послао мејл са фотографијама маски и сертификата, као и понуду.
”Фотографије сам показала Зељковићу, а он ми је рекао да то однесем струци (епидемиолошка служба), да они кажу да ли су те маске одговарајуће. Касније је стигла понуда за 50.000 маски по цијени од 6,90 КМ без ПДВ”, рекла је Чанковић, која је више пута понављала да је документација тада била небитна, већ се само размишљало како да се набаве маске.
Посао је договорен, преговарачким поступком, а реализован је са ”Проконтролом” и фирмом ”Промединг” оптуженог Драгана Дубравца. Свједок каже да је испорука каснила због проблема у транспорту, те да је Бојић због тога послао 1.000 маски гратис. Према оптужници Бојић је са Зељковићем све унапријед договорио, те су постигли договор о врсти, количини и цијени робе, за коју тужилаштво сматра да је вишеструко увећана. Тек након тога Бојић је послао мејл институту.
Чанковићева је испричала да су све болнице тада контактирале ИЈЗ тражећи разну опрему, те да су им дневно слали 100 захтјева за набавку. И када дођу до одређене робе имали проблем како да све распореде, јер су могли давати само ”на кашичицу”.
Посвједочила је да је УКЦ Републике Српске послао захтјев за набавку више термалних камера, са спецификацијом. Свједокиња каже да до тада није ни знала какве су то камере, те да није радила истраживање тржишта, нити је имала времена да се бави камерама. Камере су набављене преко фирме ”АРМС системи”, а она је између осталих, потписивала тендерску документацију. Међутим, каже да је то потписала након што је видјела потпис предсједнице Комисије Радмиле Барашин, а не сјећа се ни да ли је прочитала те документе.
На питање Зељковићевог браниоца, адвоката Јадранке Ивановић свједокиња је рекла да Зељковић од ње није тражио нити јој наређивао да било шта потписује, нити је знао да је она нешто потписала, а да претходно није прочитала.
На питање Бојићевог замјенског браниоца Чанковић је рекла да у то вријеме нису имали ниједну понуду са приближном количином, као што је била Бојићева.
Оптужени Драган Дубравац свједока је упитао да ли се набавка маски преко ”Проконтрола” и ”Промединга” по било чему разликовала од свих набавки које је ИЈЗ у то вријеме спроводио, на шта је она одговорила да није.
Као свједок тужилаштва саслушан је Ђорђије Десанчић, начелник Службе за правне послове ИЈЗ, који је уопштено говорио о пословању ИЈЗ у вријеме прије, али и за вријеме пандемије корона вируса. Присјетио се да је Управни одобро ИЈЗ засједао у јуну 2020. године и да се тада помињала једна тачка дневног реда која је обухватала набавке око короне, које су већ биле обављене. Та тачка је на крају скинута с дневног реда и УО о њој није ни расправљао до данас.
Он каже да је тек приликом свједочења у тужилаштву примјетио да су у протоколу (књига дјеводника) одређене набавке уписане само бројевима, без навођења назива. Сматра да је до тога дошло јер су службенице Зора Продић и Дијана Зељковић тада биле пребукиране и једноставно нису стизале да све запишу. Каже да су се оне тада и жалиле на огроман обим посла, па им је сугерисано да ставе напомену гдје год мисле да нешто није у складу са прописима, али да му се послије више нису обраћале.
На питање одбране Десанчић је појаснио да то што је нешто само бројем уписано у протокол (књигу дјеводника), значи да је протокол непотпун, али не да је неистинит. Појаснио је да све што је уписано у протокол постоји у три примјерка, чак и ставке у којима су наведени само бројеви, а да се документи налазе у архиву директора, служби јавне набавке, а трећи код оног које израђивао документе.
Подсјетимо, бившем директору Института за јавно здравство Браниславу Зељковићу оптужницом се на терет ставља злоупотреба службеног положаја и примање мита. Директор фирме "Проконтрол " Славко Бојић оптужен је за помагање у злоупотреби службеног положаја, бивши директор "Синекс лабораторије" Сани Црљић за помагање, директор агенције "Травел фор фан" Саша Марковић за давање мита и и директор "Промединга" Драган Дубравац за злоупотребе у поступку јавне набавке.
