Пожар у складишту пуном уља и других запаљивих материја припадници Ватрогасно-спасилачке бригаде Бањалука ставили су под контролу за само двадесетак минута, а локализовали га за и угасили за неколико сати.
Бањалучки ватрогасци не мисле да је то бог зна какав подвиг, али признају да се још боре са посљедицама пожара у Дервишима.
"Све је масно: и наше униформе, и опрема, и возила. Масноћа нам се под кожу увукла. Два дана се перемо, никако да се тога ријешимо. Још у носу осјећам мирис прегорјелог уља. Нећу јести уштипке више никад, док сам жив“, каже Мирослав Малинић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Бањалука.
Након гашења великог пожара, који је у сриједу навече избио у складишту трговачког ланца “Тропик” у бањалучком насељу Дервиши, ватрогасци нису имали времена за одмор.
Прионули су на велико спремање, а највећи изазов је опрати специјалне камионе, који су били на првој линији борбе са ватром.
"У гашењу су учествовала 22 ватрогасца са девет возила. За 20 минута су ватру ставили под контролу, али није било лако локализовати пожар, јер је горјела огромна количина уља и других лако запаљивих производа“, каже Малинић.
Према неким изворима, у складишту је, у тренутку кад се запалило, било скоро 10 тона уља.
Иако су многи коментарисали да “такав пожар у Бањалуци није виђен годинама”, ватрогасци кажу да није баш тако. Сваких неколико мјесеци избије већи пожар, у неком складишту или фабрици. И тако је, кажу, већ годинама.
"Овај је пожар, да тако кажемо, био јако видљив: десио се увече, кад се ватра види на далеко, а и на медијима и друштвеним мрежама се брзо проширила вијест да гори складиште усред насеља“, прича Малинић, преноси Српскаинфо.
И за његовог колегу, искусног ватрогасца Дејана Тривића, пожар у Дервишима је био “посао као и сваки други”.
Био је, каже, у вечерњој шетњи, кад му је зазвонио мобилни телефон и кад му је речено да се одмах јави на дужност.
"За 15 минута сам био у униформи и ставио сам се командиру на располагање“, каже Дејан.
Будући да је ватрогасац већ 20 година, за њега, каже, у Дервишима није било изненађења. Пожар к'о пожар.
"Гасили смо у 'Инцелу' неколико пута: те пирален, те бицикле, те фабрике папира и иверице. Можете замислити како то гори! Спашавали смо и дрвну индустрију 'Врбас' , па предузеће за производњу столарије… Неколико пута годишње се десе такви, већи пожари, који су захтјевни за гашење“, каже Дејан.
Додаје да у животу ватрогасца пожар није највећа драма.
"Најтеже је кад идемо на техничке интервенције након саобраћајних несрећа, када људе извлачимо из смрсканих аутомобила. Поготово када у ауту има дјеце, није то лако гледати, а задржати присебност, која је за спасиоце кључна“, признаје Дејан Тривић.
