S Novom godinom Hrvatska je postala članica Šengena, ali i eurozone, za što su se građani, poslovni subjekti i institucije pripremali već mjesecima. Zaključno do 15. januara kuna ostaje u opticaju, građani imaju mogućnost plaćati gotovinski u kunama, na što bi trgovci trebali ostatak vraćati u evrima, no to u praksi još uvijek i nije pravilo, jer mnogi trgovci nemaju dovoljno evra za uzvratiti. Drugi dan nove 2023. godine sve kartice još nisu u funkciji, a kune koje su građani imali na svojim računima banke su automatski pretvorile u evro po fiksnom tečaju da jedan evro zamjenjuje 7,53450 kuna.

Vlasnik trgovine koji trguje polovnim gramofonskim pločama, raznim nosačima zvuka i audiotehnikom Darko Mikulec, cijene iskazane dvostruko u kunama i evrima ima već preko godinu dana, jer dobar dio tržišta mu je baziran na kupcima iz eurozone i insotranstva. Kaže da je dvostruko iskazivanje cijena, i prije propisanog roka koji je bio zadan početkom septembra, bilo slobodno, na izbor trgovcu.

“Očekujem laganu tranziciju. Cijene u kasi sam sve prebacio na evro, logistika mi je tačna, aparati za kartice takođe su prebačeni na evro. Kasa i pomoćna kasa već su mi napunjene evrima”, kaže Darko koji će slijediti uputu Ministarstva finansija da ostatak novca kupcima vraća u evrima, bez obzira kojom valutom građanin platio proizvod.

Dodaje kako će ipak nastojati kupce motivisati da plaćaju kartično kako ne bi ostao bez zalihe evra koju je pripremio, a tokom dana će njegova radnica otići do Finansijske agencije (Fina) kako bi se snabdjeli dodatnim evrima. Danas mu je prvi dan poslovanja u novoj godini, tako da je na posao došao sat vremena ranije kako bi kasu samostalno prebacio na evro. Mikulec, po obrazovanju ekonomist, ne očekuje probleme u poslovanju s evrom.

Megi Gruber je farmaceutkinja koja radi u privatnoj apoteci, no još uvijek nije imala prve kupce. Smatra kako je razlog tome da ljudi za sada izbjegavaju kupovinu koja im nije obavezna jer još uvijek su nesigurni jesu li im kartice u funkciji ili ne. Apoteka je snabjdevena sitnim kovanicama i novčanicama evra, kaže Gruber, koja je obaviještena da zakonski, kao prodavač, ima obavezu vratiti kusur u evrima bez obzira je li kupac platio kunama ili evrom.

“Banka prekoputa je prepuna od trenutka kada je otvorila”, kaže farmaceutkinja Gruber koja za sada još nije imala prometa.

Penzioner Ivan Bogeljić kaže kako je juče u kafiću piće platio kunama, na što mu je konobarica uzvratila kunama, a pritom mu se izvinila kako nema dovoljno sitnih evra za kusur.

“Podignuo sam pedesetak evra, imam evre i spreman sam, ali imam i još stotinjak kuna. Bude li neka veća kupovina, platiću karticom. Izbjegavaću veće kupovine narednih dana, mislim da će se situacija normalizovati za sedam dana. Nemam ništa protiv uvođenja evra, ali u pravu su i ovi koji misle da smo izgubili ekonomsku nezavisnost, sad moramo raditi kako nam kažu iz Brisela, a je li to dobro ili loše ne znam, nisam ekonomski stručnjak. U krajnjoj liniji, mislim da to neće biti loše”, kaže Bogeljić.

Prodavačica Sonja u većem lancu prehrambenih trgovina kaže kako ljudi od jutra prvog dana poslovanja s evrima najviše plaćaju kunama.

“Sve funkcioniše, imamo savršeno napravljen program. Malo je u početku bilo problema, ali sve smo pohvatale. Firma nam je osigurala dovoljno sitnih i krupnih evra koje vraćamo građanima”, kaže prodavačica Sonja.

Na tržnici je slika s kupcima slična, kaže Mirjana, prodavačica voća i povrća koju kupci pitaju želi li plaćanje u kunama i evrima.

“Ljudi već imaju kune i evre, a meni je najbolje da plaćaju u kunama dok se može, a može se do 14., a kad se više ne bude moglo, prijeći ćemo na evro. Ako mi plate u kunama, ja vratim kunama, ako u evrima, vratim im u evrima, ali ljudi obično skupe i daju mi tačno, grinceg košta 10 kuna, nema tu velikih novčanica”, kaže trgovkinja Mirjana.

“Meni je žao za kunu, ali tako je vlast odlučila i tako će biti. Naravno da su prelaz i obračunavanje malo teški i za kupce i za nas, ali valjda ćemo se prilagoditi”, kaže Mirjana.

Penzioner Mirko od jutros je kupovao još uvijek u kunama, no trgovci su mu vraćali u obje valute, zavisno od toga gdje je kupovao.

“Kafu sam platio u kunama, vratili su mi u evrima. Hljeb sam kupio u kunama, vratili su mi u kunama u pekari”, priča Mirko.

“Najmanji problem je prelaz na evro. Bitno je da se ima, svejedno u kojoj valuti plaćao. Ako su se Nijemci odrekli marke, Francuzi franka, Italijani lire, pa što smo mi da bi neko govorio da je odricanje od kune neka tragedija”, poručuje Mirko.

Kaže da mu je bankovna kartica na koju mu sjeda penzija juče bila izvan funkcije, ali kako mu danas sve normalno radi, i kartica i bankovna aplikacija na mobilnom telefonu.

Konobar u kafiću Aleksandar Manojlović kaže kako mu prvog radnog dana od ulaska u eurozonu gosti još uvijek ponajviše plaćaju u kunama.

“Ako mi plaćaju u evrima, vraćamo im u evrima, ali ako plaćaju u kunama, vraćamo u kunama”, kaže konobar koji smatra da na to ima pravo do 15. januara, nakon čega više neće biti kuna u opticaju. Poručuje kako bi građani kune trebali mijenjati u bankama i u Fina-i. Kafići nisu mjenjačnica, kaže, jer im je nemoguće snabdjeti se s dovoljno evra.