Током тог периода количина дониране хране од правних особа порасла је са 1,65 на готово 40 тона, а помоћ је стигла до око 5.000 људи у жупанији, преноси Н1.

Директор осјечког Црвеног крста, Мартина Хећимовић, подсјетила је да је идеја о оснивању банака хране произишла из студије Министарства пољопривреде из 2019. године, која је показала све слабости тадашњег система од непостојања складишта и превоза до слабе информисаности донатора и посредника.

У то вријеме била су регистрована 104 посредника, но донатори често нису знали коме се обратити ни које су потребе на терену. Многи су истицали и неинформисаност о пореским олакшицама, што их је додатно обесхрабривало.

Успостављање сарадње

Ситуација се у међувремену знатно промијенила. Осјечки Црвени крст уложио је 340.000 евра у земљиште, некретнину и опрему, а додатних 200.000 евра стигло је из ЕУ фондова. Данас Банка хране координише 18 посредника у Осјечко-барањској жупанији, међу којима су Каритас, разна хуманитарна удружења и друштва Црвеног крста.

Велик труд уложен је и у успостављање сарадње с ОПГ-овима и осјечком Тржницом, а Министарство пољопривреде помогло је у едукацији донатора о предностима донирања вишкова хране и могућим пореским олакшицама.

У првој години рада прикупљено је готово 40 тона хране, што је повећање од чак 2.300 одсто у односу на претходну годину. Упркос успјеху, Хећимовић истиче да је финансирање тренутно у потпуности на терет Црвеног крста, што није дугорочно одрживо.

Због тога су пријављена два пројекта за додатно финансирање: прекогранични пројект “Интеррег Хрватска–Србија” и пројект “Друштво једнаких могућности” кроз Фонд европске помоћи за најпотребитије.

Потоњи је трогодишњи пројекат вриједан 7,5 милиона евра, а циљ му је додатно ојачати систем донирања хране.

Пратите нас и путем Вибера