Загреб ћути док прекопава гробове Срба

За то су сазнали у Документационо-информациони центру "Веритас".

Док се ексхумације хрватских жртава користе за слање политичких порука уз присуство највишег државног врха и медија, ексхумације познатих гробних места са српским жртвама спроводе се у потпуној тишини – очигледно како се не би изазвао револт дијела домаће јавности која добро зна чије се жртве ископавају.

Срби у Хрватској ни послије смрти немају мира. Без јавне објаве, током септембра и октобра, хрватски надлежни органи су извршили ексхумације посмртних остатака на двије познате гробне локације са српским жртвама из рата деведесетих година, на Новом гробљу у Книну и на гробљу у Дарувару.

Из Документационо-информационог центра „Веритас“ су саопштили да су из два извора добили потврду да је Управа за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља ексхумирала посмртне остатке у Книну и пребацила их у Загреб ради узимања коштаних узорака и идентификације ДНК методом.

"Ни за ексхумацију у Книну, ни за ону у Дарувару, на званичним страницама Министарства хрватских ветерана није објављено ни слово. Такво ћутање постаје посебно упадљиво када се упореди с обиласком одлагалишта отпада Петровачка дола код Вуковара, гдје су предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић и министар Томо Медвед, уз снажну медијску пажњу, поручили да ће проналазак несталих остати у фокусу Владе и поновили оптужбе на рачун Србије због наводног скривања информација о локацијама гробница", кажу у "Веритасу".

"Веритас" је о ексхумацији посмртних остатака 12 српских бораца на книнском гробљу, а који су убијени 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу, обавијестио 28. октобра син једног од бораца након што је затекао потпуно измијењено стање на гробљу - хумки више није било, већ само свјеже прекопана земља. У заједничкој гробници је, након ексхумације из јаме у Дриновцима у августу 1992. године, сахрањено 12 неидентификованих жртава са Миљевачког платоа.

"С обзиром на то да су све породице страдалих са Миљевачког платоа (осим једне) још давно дале референтне узорке крви и годинама чекале на ексхумацију ове познате локације, надамо се брзој и успјешној идентификацији", истичу у "Веритасу".

Хрвати своје национално биће искључиво заснивају на мржњи према српском народу, поручује министар рада и борачко – инвалидске заштите Српске. Радан Остојић каже да оно што Хрватима није успјело у Другом свјетском рату, јесте у посљедњем грађанском.

"Протјерали су све Србе, па су онда, као што знате, у скорије вријеме донијели закон о споменицима и спомен обиљежјима гдје су све, наводно, увредљиве споменике порушили, склонили и остало је још само они Срби који су на својим вјековним огњиштима, у својој српској земљи, иако је она тренутно у Републици Хрватској. Значи, сада је дошао ред да се и они ископају и да се на такав начин затре сваки траг постојања Срба на том подручју", рекао је Радан Остојић, министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске.

Према евиденцији "Веритаса", на списку несталих Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине тренутно се налази око 1.460 особа, од чега готово трећина није уврштена на званични списак Хрватске. Мртви не могу да говоре, али њихови посмртни остаци и даље свједоче. На нама је да не дозволимо да њихово страдање буде заборављено.