Живот славног глумца Жарка Лаушевића, који је преминуо у 63. години, након борбе са раком плућа, био је обиљежен двоструким убиством и његовим одласком у Америку.
Познати глумац никада није заборавио ноћ између 30. и 31. јула 1993. године у кафићу у Подгорици, о чему је касније писао у својој књизи чији наслов "Година прође дан никад" говори како се свих година носио са тим у заточеништву. Трагедија у којој је био и он учесник догодила се након представе "Свети Сава" када је глумац тада из пиштоља извршио двоструко убиство и убио Драгора Пејовића (19) и Радована Вучинића (19), а Андрију Кажића је ранио. Лаушевић је тада био осуђен на 13 година због двоструког убиства.
Пресуда глумцу је потврђена годину дана касније након многих жалби а казну је он издржавао у Спужу и Пожаревцу. Ипак, казна му је након четири године преиначена на четири године затвора због убиства у прекорачењу нужне одбране.
Лаушевић је своју казну одслужио, а убрзо потом упутио се у Америку што су многи окарактерисали као његов бијег од крвне освете. Међутим, 2009. године саопштено је да је глумац ухапшен у тој земљи због боравка без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији, будући да је за њим била расписана међународна потјерница 2002. године.
Суд у Њујорку је тада Лаушевићу укинуо притвор а он се убрзо вратио у Србију. Многи су његов бијег тумачили као страх од "крвне освете" породица убијених, док су с друге стране сестре покојног Радована Вучинића, Славица Вучинић и Славка Јаношевић из Подгорице тада послале писмо Србији гдје су истакле да "није било говора о крвној освети".
Оне су тада написале у писму:
- Од крвне освете у кафићу "Епл" прошло је 16 година. За то вријеме, наводној освети били су доступни и дјеца Жарка Лаушевића и Бранимир Лаушевић са породицом и њихова сестра, па у једном тренутку чак и сам Жарко. И? Шта им се догодило? Ништа и што се породице Вучинић тиче - ништа им се неће догодити - написале су оне тада.
У сукобу и пуцњави која се те ноћи догодила у подгоричком кафеу, нашао се и Андрија Кажић који је глумцу опростио. Иако се он од саме трагедије није много експонирао у јавности, он је 2009. године проговорио о Жарку и признао је да он сада води испуњен живот.
- То што се одиграло ускоро ће доживјети пунољетство. Живот иде даље и на срећу, ја данас имам своју срећу. Имам посао, а прије свега имам два сина, што је најбитније, јер се послије несреће полемисало да нећу моћи да имам дјецу, будући да сам био рањен у тестисе. Далеко је теже онима који су изгубили дјецу. Са Пејовићима нисам у контакту, а Вучинићи су ми комшије и знам да и они данас имају своје животе. Њима јесте остала огромна бол за изгубљеним сином, али све то постепено иде у заборав. Такав је живот - рекао је Кажић тада и додао:
- У овом моменту сам му фактички опростио. Најпрецизније што могу да кажем је да сам равнодушан што се тиче Жарка Лаушевића. Гледајући га као глумца могу да кажем сам изузетно цијенио оно што је радио и да сам га волио као умјетника - признао је тада Кажић.
(Телеграф)