Ђокић за АТВ: Да струју наплаћујемо као у ФБиХ, имали бисмо 120 милиона КМ више прихода

Он је истакао да је Република Српска годинама водила политику ниских цијена електричне енергије, што је, према његовим ријечима, један од разлога финансијских тешкоћа са којима се суочава електроенергетски систем.

Ђокић је навео да, уколико би Српска имала цијене струје као Србија, Електропривреда не би имала финансијске проблеме какве има данас.

"Морамо говорити о цијени. Трошкови једног домаћинства на мјесечном нивоу су мањи него што је цијена једног резервоара горива. Треба узети у обзир да је производња електричне енергије процес који захтијева трошкове који расту“, рекао је Ђокић.

Он је указао и на раст цијена нафте, коју термоелектране троше у великим количинама, наглашавајући да се све то одражава на коначну цијену електричне енергије.

Према његовим ријечима, Електропривреда Српске некада је принуђена да мегават-сат електричне енергије набавља по цијени од 300 евра, док га грађанима испоручује за 40, а привреди за 75 евра.

"Морамо бити спремни да нађемо разумна рјешења и да имамо разумно поступање које неће угрозити ни грађане ни привреду, али ће систем електропривреде заштитити. Она није неисцрпан резервоар из којег стално можете узимати“, поручио је Ђокић.

До марта нема поскупљења за грађане, привреду чекају веће цијене

Министар је потврдио да електрична енергија за домаћинства неће поскупјети до марта наредне године, када ће бити урађена анализа на основу које ће се одлучивати о евентуалном повећању цијена.

"Ми и данас остајемо при политици нижих цијена. Данас смо поново закључили да неће доћи до раста цијена за становништво до марта сљедеће године. У марту ће се направити анализа и видјеће се на који ће се начин вршити нивелација и да ли ће и за колико доћи до повећања“, рекао је Ђокић.

С друге стране, за привреду је најавио повећање цијена, наводећи да се са постојећим цијенама не може обезбиједити даља производња.

Подсјетио је да је Електропривреда деценијама имала улогу социјалног балансера, односно да је кроз ниске цијене електричне енергије доприносила социјалној сигурности становништва.

Ђокић је поручио да се досадашњи начин пословања мора кориговати, али да те промјене неће бити драматичне.

У Електропривреди више запослених него што је потребно

Говорећи о трошковима пословања, Ђокић је признао да у електроенергетском систему постоји и проблем прекомјерног броја запослених.

"Имамо реално високе трошкове пословања који оптерећују производну цијену киловат-сата. Имамо реално у систему више запослених него што систему треба“, навео је Ђокић.

Ипак, нагласио је да Влада није опредијељена да проблем рјешава отпуштањем радника.

Према његовим ријечима, на данашњем састанку закључено је да неће бити избацивања људи с посла, али да су одређени облици реорганизације неопходни.

На управама предузећа је, како је рекао, да дефинишу пословне планове и предузму одговарајуће мјере, те да кроз реорганизацију утврде да ли су им сви радници потребни.

Термоелектрана Угљевик могла би се вратити на мрежу за десет дана

Једна од главних тема састанка представника енергетског сектора били су проблеми у Руднику и термоелектрани Угљевик.

Ђокић је поручио да је Влада одлучна да обезбиједи наставак производње у овом предузећу, као и подршку за његов рад у наредним годинама.

Као једну од најважнијих мјера навео је набавку угља из других извора, јер рудник тренутно није у могућности да сам обезбиједи потребне количине.

Говорећи о количинама угља, навео је између шест и осам хиљада тона дневно, које рудник тренутно не може да произведе.

"Једна од најважнијих мјера је да се иде у набавку угља док се не оспособи властита производња“, рекао је Ђокић.

План је, како је навео, да набавка угља почне већ за два дана, док би у наредних десет дана требало да буде консолидовано снабдијевање и обезбијеђен повратак Термоелектране Угљевик на мрежу.

Паралелно са тим биће настављени поступци експропријације, који су већ у току, али је неопходно њихово убрзање.

Пет милиона КМ мјесечно из буџета, још 50 милиона кроз кредит

Ђокић је најавио и финансијску подршку енергетском сектору, која подразумијева издвајање пет милиона КМ мјесечно из буџета Републике Српске.

Према његовим ријечима, та средства биће усмјерена на подршку производњи у РиТЕ Угљевик и измиривање текућих обавеза.

Истовремено, Електропривреда Српске требало би да путем кредитног задужења обезбиједи око 50 милиона КМ.

„Обезбиједићемо пет милиона КМ сваког мјесеца из буџета, а Електропривреда ће путем кредитног задужења осигурати око 50 милиона КМ да би обезбиједила други дио недостајуће подршке и за Угљевик, али и да подржи остала предузећа у систему, односно да Електропривреда као матично предузеће не дође у дубљу кризу“, рекао је Ђокић.

Он је додао да је договорено да се кроз међудржавни споразум покуша обезбиједити механизација за руднике у Угљевику и Гацку.

Говорећи о могућности застоја Термоелектране Гацко, Ђокић је упозорио да би у том случају било неопходно набављати електричну енергију на другом тржишту.

"Не знамо колико би то новца било, сигурно би били велики трошкови и зато треба учинити све да се то не деси“, поручио је министар.

Ко је одговоран за проблеме у Електропривреди?

Ђокић се осврнуо и на питање одговорности за стање у електроенергетском систему, наглашавајући да су надлежности Владе, министарства и јавних предузећа дефинисане законима.

Како је објаснио, предузећа послују самостално, имају своје органе управљања, надзорне одборе, скупштине и директоре који су одговорни за њихово функционисање.

"Нисам склон да пребацујем одговорност ни на кога, нити да умањујем своју улогу и одговорност. Али, морамо лоцирати за свако питање које се појави као проблем ко је одговоран“, рекао је Ђокић.

Он је подсјетио да Влада сваке године усваја електробиланс на основу података које достављају зависна предузећа.

Према његовим ријечима, до сада није било потребе за додатном обрадом тих података, већ су прихватани планови које су достављала предузећа.

„Да ли су они у стању да изврше своје планове, то је питање које иде на адресу њима и ту се лоцира њихова одговорност“, истакао је Ђокић.

Нема продаје Електропривреде, у плану преузимање акција

Министар је одбацио могућност продаје Електропривреде Српске или њених дијелова, нагласивши да о томе нико није размишљао.

"Ниједног тренутка нико није размишљао о томе. Не постоје планови за продају дијелова Електропривреде“, рекао је Ђокић.

Умјесто продаје, како је најавио, план је да се у наредном периоду преузме преостали дио акција које се налазе у власништву мањинских акционара у предузећима електроенергетског система.

Циљ је, према његовим ријечима, да се тиме створи јаснија ситуација у погледу одлучивања и управљања, које би могло бити ефикасније него што је сада.

Хидроелектрана Дабар требало би да буде завршена 2028. године

Ђокић је говорио и о изградњи нових енергетских објеката, наводећи да Република Српска тренутно гради двије веће хидроелектране.

Једна од њих је Хидроелектрана Дабар, чија је инсталисана снага 159 мегавата, а завршетак радова планиран је за 2028. годину.

"Тај пројекат развијамо од 2016. године. До сада је више од двије трећине грађевинских радова завршено. Извршена је набавка највећег дијела електроенергетске опреме за потребе те електране. Други дио опреме је на путу“, рекао је Ђокић за АТВ.