Додик: Бајденови савезници желе да ме уклоне прије него што разговарам са Трампом

"Предсједник Милорад Додик, један од најранијих тврдих присталица Доналда Трампа и стална фигура на Балкану деценијама — био је у својој канцеларији када су стигле вијести о покушају његовог уклањања ван изборног процеса. Није био посебно изненађен, пише "ThePavlovictoday".

„Све се то очекивало — то је њихов механизам. Више ме ништа не изненађује“, рекао је за ThePavlovictoday у свом првом детаљном разговору откако је Централна изборна комисија БиХ покушала да му одузме мандат. По његовом мишљењу, овај потез није изолован чин, већ најновији у дугом ланцу онога што он назива „остатком из доба Бајдена“ — прорачунат покушај, за који тврди, да је покушај да га спријече да прича са Трампом.

У ексклузивном интервјуу за Thepavlovictoday, који је трајао више од два сата, Додик се отворио као никада до сада, без питања која су била забрањена. Од Бајдена и Трампа до Путина, Орбана, Палестине, Дејтона и будућности БиХ, изнио је свој став у нефилтрираним детаљима.

Без устезања критикујући оно што назива „либералним хоботницом“ која гута свијет, Додик описује Доналда Трампа као „спаситеља наше цивилизације“. Говори са оштрином и сигурношћу човјека увјереног да га је политички естаблишмент Клинтон–Бајден означио за уклањање.

„Сада од тога праве прославу. Желе да ме виде ван функције", рекао је.

У средишту политичке олује је Кристијан Шмит, човјек за којег Додик истиче да га ниједан грађанин БиХ никада није бирао. „У мом случају, он је донио закон који чини кривичним дјело непоштовање Високог представника“, рекао је Додик.

Шмит, према Додиковим ријечима, свој положај држи „нелегитимно“, без потврде Савјета безбједности УН и без сагласности Републике Српске, која је потписница Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат деведесетих.

„Шмит долази овдје као ‘приватно лице’ и почиње да ради“, рекао је Додик. „Наравно, иза њега је стајала Бајденова администрација, ЕУ — и он је почео да се понаша, буквално, као бик у продавници порцелана.“

За Додика, срж борбе око уклањања мандата тиче се судијске легитимности. Шмитова власт произилази из тзв. „Бонских овлашћења“ — широких права да намеће законе и уклања званичнике, која нису дио оригиналног Дејтонског споразума, већ су усвојена 1997. године на састанку Савјета за имплементацију мира у Бону.

За Додика, то је недемократско преузимање политичког процеса. За његове присталице, то је страни напад на вољу народа. За критичаре, то је одложена одговорност. За свакога ко прати, то је студија случаја питања са којима се Босна и Херцеговина данас суочава — питања која ниједна демократија не воли да конфронтира, а која превазилазе судбину једног човјека.

Како неизабрани европски званичник може да надјача демократски процес? Управо то питање покренуло је дебату о Брегзиту — а сада ЕУ има такву моћ у земљама гдје јој се не допада влада или изборни исход.

Да ли је Босна и Херцеговина „посљедња колонија Европе“? Ко заиста влада земљом? Колико дуго „привремена“ овлашћења, уведена прије три деценије у име мира, могу трајати прије него што постану систем сами по себи? И ако би иста правила важила другдје — ако би странац могао да поништи мандат актуелног предсједника у Вашингтону — како би Америка реаговала? Или Британија? Или Француска?

„То је смијешна одлука. Венецијанска комисија Савјета Европе — „ако то још увијек има било какву тежину“, јасно је 2005. године навела да је Устав Босне и Херцеговине највиши правни ауторитет у земљи. Уставне норме ентитета, укључујући и Републику Српску, постоје у његовом оквиру. Ниједан од њих не може бити преписан или поништен ни једним законом или нижерангираним актом, рекао је Додик.

Онима који траже његово уклањање ван изборног процеса, Додик воли да подсјећа да Устав Републике Српске предвиђа да предсједник Републике Српске може изгубити мандат у само двије ситуације — ако предсједник поднесе оставку или ако га грађани опозову путем референдума. „И то је све. Нема других могућности.“

Додик истиче да Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК) „нема овлашћење да води изборе за предсједника републике. Нема овлашћење да води изборе за локалне заједнице — а ипак то ради. Они су нам то право одузели.“

Како су избори у Републици Српској тек за годину дана, очигледно питање је: Зашто сада? „Да пошаљу Трампу поруку да је ‘Додик криминалац!’“ рекао је Додик. „Ако останем на функцији, можда бих могао да дођем до Трампа, објасним му ствари и некако апелујем на њега да схвати шта се овдје дешава.“

Показао је на свој рекорд — двије деценије на челу Републике Српске током 30-годишње историје ентитета — и на јаке резултате истраживања јавног мњења „чак боље него раније“.

„Једини начин да ме уклоне, да униште моју политичку партију и поткопа могућност да Република Српска настави да постоји, јесте да ме уклоне недемократским средствима.“

Додик каже да су га Трампове ријечи охрабриле када је предсједник на инаугурацији изјавио: „Постоје само два пола, мушки и женски.“ Као човјек вјере, Додик је додао, да „не може да гледа декаденцију која је захватила Европљане“.

Додик тврди да „Трамп заиста мијења свијет“ и да само то „даје наду“. Трампово преживљавање — од опозива до покушаја атентата — било је лични мотиватор. „Та његова политичка побједа је побједа над тим измишљеним политичким процесима.“

Постоје тренуци, признаје Додик, када га неравнотежа моћи између великих и малих нација чини немоћним.

„Ароганција великих сила понекад одбија да погледа у детаље, држећи се наметања и многих других ствари.“ Али када размишља о Трамповој кампањи након правних истрага и покушаја атентата, Додик каже да закључује да „нема ни разлога ни права да ослаби“ у својој политичкој борби за свој народ у Републици Српској.

„Ако Трамп каже да је Бајденова администрација најгора у историји САД, можете замислити какве је мјере ширила по свијету, укључујући овде у Републици Српској и Босни и Херцеговини.“

Брзо је навео затварање УСАИД-а као примјер онога што назива „правим потезом“ Трампове администрације, тврдећи да је агенција „радила прљаве послове“. Само дио њеног финансирања, тврди, био је видљив у Босни и Херцеговини, „док је већи дио новца одлазио фирмама америчких званичника УСАИД-а у САД“.

Додик каже да има све детаље. „Имам све информације о томе“, нагласио је, истичући да „сви су обавијештени и да истрага траје. Наша полиција води истрагу.“

И с тим, Додик се нагнуо напред, спреман да исприча своју причу.

Прво су стигле санкције

По сопственом признању, Милорад Додик је подржавао Доналда Трампа од тренутка када је бизнисмен из Њујорка сишао низ златне степенице у Трамповој кули. Али та лојалност није му добро завршила.

„Прве америчке санкције добио сам два дана прије прве Трампове инаугурације у његовом првом мандату 2016. године“, рекао је Додик. „То се десило зато што сам охрабривао чланове српске заједнице из Републике Српске у одређеним дијеловима Америке да гласају за Трампа. Затим сам добио позивницу за инаугурацију. Два дана прије Трампове инаугурације, Обамина администрација ми је блокирала визу и увела санкције.“

Током Трамповог првог мандата, Додик каже да „нисам могао да ступим у контакт са њим или његовим људима да објасним ситуацију“. Додао је да је „од тада био прогоњен од стране Трампових заклетих непријатеља“.

Додик каже да је амерички притисак на њега ескалирао након што се Бајден вратио на власт 2021. године, наводећи одлуку Уставног суда да укине Дан Републике Српске 9. јануара, који се поклапа са православним празником Светог Стефана. Додик је истакао да је Република Српска обиљежавала свој национални празник 25 година прије него што је укинут „судском одлуком — са три стране судије и два муслиманска — који су га прогласили незаконитим, тврдећи да је увредљив за муслимане у Босни и Херцеговини".

Као резултат тога, Додик каже да је 56 људи — укључујући високе званичнике, министре, посланике, цијели његов тим, па чак и техничко особље — било под санкцијама Бајденове администрације „само зато што су учествовали у прослави тог хришћанског празника“.

Додик: Циљ је био да се окаља наша породица

На питање како је објашњавао санкције својој породици, Додик каже.

„Моја породица је прошла довољно кроз све те године.“ Поносан је, рекао је, на то како су његова дјеца одрасла. „Моја ћерка има четворо дјеце. Неки од мојих пријатеља су ми рекли да моја ћерка и син имају сваку прилику да израсту лоше јер им је отац предсједник — али нису. Остали су пристојни, завршили су факултете и баве се озбиљним послом.“

Ипак је жалио што „сама чињеница да су моја дјеца“ доводи до онога што је описао као медијски вођену криминализацију.

Затим је застао. „Замислите ово: у санкцијама против моје ћерке и сина заправо пише: ‘Санкције су уведене јер су подржавали свог оца.’ Па кога би друго требало да подржавају ако не свог оца? Невјероватно.“

За Додика, кампања санкција била је „прије свега питање понижења“. Испричао је како је његова ћерка — локално позната по присуству на друштвеним мрежама — видјела како јој је ресторан санкционисан од стране Бајденове администрације, а њен добротворни рад, који је градио станове за породице са више дјеце, затворен након што је њен банковни рачун блокиран. „Циљ је био да се окаља наша породица“, рекао је Додик, додајући да је сама сумња у повезаност с њима била довољна да се затворе фирме и „униште велике компаније.“

Наводио је Проинтер као примјер: технолошку фирму са 140 инжењера и годишњим прометом од 80 милиона долара, која је била приморана да се затвори након што је повезана са његовим сином Игором. „Мој син у томе није учествовао — знамо то — иако је имао неке пријатеље тамо,“ инсистирао је Додик. Рачуни фирме су блокирани, пословање забрањено, а инжењери остали без посла „само зато што је неко рекао: ‘Ах да, то је Игор Додик, Милорадов син.’“

Додик: Не могу да отворим ниједан рачун у банци

Додик је рекао да је кампања против њега, покренута од стране Бајдена, захватила сваки аспект његовог личног живота, при чему су америчке санкције њега и његову породицу искључиле из основних средстава модерног живота — укључујући приступ банкарском систему.

„Ја, моја супруга, мој син и ћерка, зет, снаја и свих седам унука — сваки банковни рачун је затворен,“ рекао је Додик. „У банкама не можемо ништа да радимо. Плату примам преко поште. Моја плата се исплаћује у кешу у благајни предсједништва, а поштар је доноси кући.“

На питање по чијем овлашћењу су рачуни затворени у ентитету чији је био предсједник, Додик је рекао да је бивши амерички амбасадор Мајкл Марфи „пријетњама“ натјерао банке да престану да га служе или да служе његове родбине.

„Још увијек немам рачун и не могу да отворим ниједан рачун у банци,“ рекао је. „Овдје су банке углавном у страном власништву, и постоји само једна банка у домаћем власништву, али и она је приватна. Нема државне банке. Пријетили су чак да им одузму приступ СWИФТ-у.“

Амбасадор на ког се Додик позвао је Мајкл Марфи, 29-годишњи ветеран америчке дипломатске службе. Према Додику, Марфи је раније био помоћник Ричарда Холбрука, који се сматра архитектом Дејтонског споразума. „Дошао је овдје и понашао се као насилник,“ каже Додик.

„Амбасадор Марфи је имао добре везе са државним секретаром Блинкеном и дјеловали су као нека врста заједничког криминалног подухвата у вези са оним што се овде дешавало", каже Додик.

„Прописи нису имали значаја, устави нису имали значаја, ништа што је написано није имало значаја. Оно што је значило било је нагађање ‘духа закона или његових личних жеља, ко га лобира и у ком тренутку“, рекао је Додик.

Додик се пребацио на други Трампов мандат, надајући се ће се "ствари се промијенити“ под новом администрацијом.

„Видимо да је још много Бајденове заоставштине — Бајден и даље контролише ОФАФ и одређене друге агенције — и предсједнику Трампу и даље је тешко да успостави пуну контролу над свим сегментима државне политике,“ рекао је. „То је разумљиво, али ми због тога трпимо. Желимо да се неправда учињена према нама током цијелог овог времена исправи једним поштеним потезом од стране Сједињених Држава и ове администрације на њеном челу.“

Додик је навео да „када чујемо да неки људи кажу да се судске одлуке морају поштовати,“ то је у супротности са оним што он описује као Трампову историјску заклетву да се не мијеша у послове других нација.

Додао је да „неки из Стејт департмента су прије око 20 дана дошли у Сарајево и охрабрили муслимане, говорећи им: ‘Позиција САД је да се судска одлука мора поштовати.’“ По његовом мишљењу, то је значило прихватање пресуде без испитивања њене релевантности. „Одмах након тога сам добио судску одлуку неповољну по мене, и одмах почиње овај процес против мене.“

Додик сматра да заостале силе из претходне администрације „и даље дјелују“ и да „Трамп није упознат са детаљима“.

Фактор Шмит и минералне резерве Републике Српске

Предсједник Републике Српске Милорад Додик има своје мишљење о томе зашто је међународни притисак у вези преноса права својине из његовог ентитета у Босни и Херцеговини појачан посљедњих година: литијум, злато и друго закопано богатство.

Деценијско истраживање минералних резерви Републике Српске, рекао је, завршено је 2021. године, идентификујући лежишта магнезијума, литијума, борне киселине и злата.

„И онда овај Нијемац дође и каже да сва имовина, сва средства, треба да буду пренијета на Босну и Херцеговину. Наравно да се ја томе противим,“ рекао је Додик. „У нашем Уставу — као и у Уставу САД — стоји да само оно што је изричито додијељено Босни и Херцеговини припада Босни и Херцеговини, а све остало припада ентитетима. А међу оним што је изричито додијељено, имовина није поменута.“

За Додика, тајминг није био случајан.

Он је рекао да напори за централизацију контроле над имовином датирају још од „самог првог дана потписивања Дејтона“ који је окончао рат у БиХ 1992–95. године. Присјетио се ранијих уступака — попут преноса оружаних снага на заједнички ниво — као стратешких грешака. „Није имало апсолутно никаквог смисла да три стране, које су биле у рату до скоро, сада стварају једну војску,“ рекао је Додик.

Позив Стејт департмента на уздржаност

Стејт департмент је у недавном саопштењу за "Thepavlovictoday" рекао да „Сједињене Америчке Државе остају посвећене стабилности, суверенитету и територијалном интегритету БиХ и позивају све стране да избјегну било какву акцију која би додатно ескалирала ситуацију.“

На питање да прокоментарише, Додик је рекао да је то апел који је дошао прекасно.

„Шта сада? Ако се ја борим, ја ескалирам ситуацију,“ питао је, „а они који су дозволили појединцу да наметне закон тако да муслимани суде хришћанима — они не ескалирају? Они не ескалирају, а ја јесам?“

Саопштење, како је примјетио, једноставно је гласило: Позивамо све стране да избјегну ескалацију. Његов одговор је био непосредан: „Зашто то нису учинили прије мјесец дана?“

Додик је рекао да вјерује предсједнику Трампу и сматра да амерички лидер може да разумије притиске с којима се суочавао. „Знам да, баш као што ја овде имам негативце, он такође има негативце и злонамјерне људе око себе,“ примјетио је Додик.

Његово питање било је јасно: зашто издати саопштење сада, а не три мјесеца раније? Зашто, питао је, Стејт департмент није слиједио Трампову позицију да не треба наметати законе другим народима. „Ако сте праведни, зашто не кажете: ‘Појединац не може доносити законе’? САД плаћају том човјеку, Шмиту, 24.000 евра месечно и покривају 40 процената буџета некога попут њега,“ рекао је Додик.

Додик каже да Шмит прима новац америчких пореских обвезника да обавља „прљави посао“ без одобрења Савјета безбједности УН. „Нема сагласност потписника, нема сагласност Србије, Хрватске, Републике Српске или Федерације.“