Којић: Глођанско брдо - свједочанство о бестијалности и свирепости

Којић је подсјетио да су 6. новембра 1992. године на том мјесту код Зворника убијени борци Војске Републике Српске и да су многи од њих претходно заробљени, мучени, везивани бодљикавом жицом за стабла дрвећа, разапињани и закуцавани ексерима за храстове, преноси Срна.

- Њихова тијела свједочила су о бруталности какву нормалан људски ум тешко може и да замисли - рекао је Којић.

Којић је нагласио да се оваква звјерства не смију гурати под тепих, нити се злочин над заробљеним људима смије релативизовати или правдати било каквим војним циљевима.

О размјерама тог злочина, подсјетио је, говоре и обдукциони налази професора доктора Зорана Станковића, који је документовао стравичне повреде и сакаћења тијела убијених у којима је наведено да су поједине жртве пронађене без срца.

- То су свједочанства о злочину који захтијева истину и одговорност - рекао је Којић који сматра да је недопустиво да се, када је ријеч о злочинима над Србима у Подрињу, годинама избјегава име Насера Орића и питање његове одговорности.

Истакао је да Орић није био случајни посматрач ратних дешавања у Сребреници, већ командант тадашњег војног руководства и да је зато потпуно легитимно и неопходно поставити питање шта је знао о злочину на Глођанском брду, ко је планирао и организовао акције, издавао наређења и одговарао за поступање са заробљеницима.

- Ако постоји воља да се истражује сваки злочин, онда мора постојати и воља да се истражи одговорност тадашњег сребреничког командног врха - рекао је Којић.

Указао је да се и послије 34 године поставља питање ко је одговарао за овај злочин, да породице још чекају правду, а да се за девет несталих и даље трага.

- Не тражим ничију освету. Тражим истину, именовање одговорних и правду, да се утврди ко је наређивао, учествовао, ко је знао и све ове године избјегавао одговорност - нагласио је Којић.

Нагласио је да неће пристати на заборав и ћутање јер ако за убијање, мучење и сакаћење 126 људи нико не одговара ни након 34 године, онда то није само пораз правде, то је срамота правосудног система.

- Наше жртве нису бројеви. Имале су имена, породице и право на живот. Заслужују истину, достојанствено сјећање и правду - закључио је Којић.

На Глођанском брду, у зору 6. новембра, 1992. године, мучки су убијени припадници Шековачке и Зворничке бригаде Војске Републике Српске. За овај злочин још нико није одговарао.

На мјесту страдања у неколико наврата је постављана спомен-плоча са натписом "Овдје је убијено 126 бораца Војске Републике Српске", али сваки пут непозната лица су је разбијала.