Романијска кућа осваја аустријско тржиште: Наредне године "Дани Романије“ у Бечу

"Захваљујем начелнику општине Страхињи Башевићу, који је истрајао у идеји да се Романијска кућа овако развија, као и представницима Представништва Републике Српске у Бечу на амбицији да етаблирамо Романију, која заслужује признато мјесто код нас, али и у свијету. Процијенили смо да би једна таква дестинација могао бити Беч. Додатно смо договорили и остале активности, а то су манифестација „Дани Романије“ и наступ са производима на Сајму туризма. Што се тиче унапређења асортимана, вјерујем да ће локална политика наставити да развија домаћу производњу. Статистика нам показује сталан раст – од 4,5 до 5 милиона литара млијека, те око 3.300 пчелињих друштава. Ми ћемо заједно са партнерима, са којима смо и реализовали пројекат, радити на даљем ширењу кроз инсталирање одређених производних капацитета, уз брендирање по европским стандардима" казао је он.

Начелник општине Соколац Страхиња Башевић рекао је да је ово још један велики корак за пољопривреду и пољопривредне произвођаче наше локалне заједнице.

"Крећемо у промоцију Републике Српске, регије, али и наше општине кроз продају аутентичних производа. Соколац има два заштићена и брендирана производа – романијски скоруп кајмак и романијски мед. Наравно, потребно је испоштовати све правне и административне процедуре прописане према европским стандардима. Велику захвалност дугујемо министру Сташи Кошарцу, из чијег кабинета је потекла иницијатива за настанак Романијске куће и који, видимо, наставља да шири наше могућности. Сљедећи планови биће усмјерени ка реализацији мини-сиране. Надамо се да ћемо свим овим активностима охрабрити домаће произвођаче да прошире своју производњу. Овај састанак био је и прилика да чујемо представнике Представништва Српске у Бечу, који су са нама подијелили искуства и смјернице за наступ на тржишту Европске уније. Више детаља имаћемо приликом наше узвратне посјете Бечу", истакао је начелник.

Шеф Представништва Републике Српске у Бечу Младен Филиповић навео је да су њихове активности усмјерене на подршку нашим извозно оријентисаним предузећима, те да спроводе и пројекат „Фит 4 Аустриа“ у сарадњи са коморским системима, чију ће примјену разматрати и на подручју романијске регије.

"Са друге стране, када је ријеч о самом извозу и производима из Републике Српске, већ имамо конкретне резултате на тржишту. Успјели смо да у великим продајним системима у Аустрији пласирамо 40 производа из Републике Српске. На основу тога, прошле године отворене су Крајишка и Херцеговачка кућа у Бечу, гд‌је даље нудимо платформу за наше произвођаче. Ево, данас смо потврдили да ће наредне године бити представљена и романијска регија. Такође, осим Сајма туризма, разговарали смо и о лову и риболову као значајним овдашњим туристичким потенцијалима. Настављамо наше промотивне активности како би цијела Република Српска могла да рачуна на подршку Представништва. Поносно најављујемо и Светосавски бал у Бечу, који се одржава у јануару, а представља један од наших најважнијих догађаја у свијету", додао је Филиповић.

Директор Романијске куће Стеван Рајић подсјетио је да је након отварања Романијске куће прије два мјесеца, на састанку са министром Кошарцем и представницима Представништва Републике Српске у Бечу, договорен пласман њених производа на међународно тржиште.

"Тренутно Романијска кућа окупља седам локалних произвођача и радимо на проширењу наших капацитета. Крајем новембра посјетићемо Беч како бисмо се лично упознали са свим оним што су нам гости предочили. Након тога ћемо прецизирати који ће се производи наћи у Бечу, којим темпом ће се вршити њихов пласман и које је процедуре неопходно испоштовати. Захвалан сам министру Сташи Кошарцу и цијелом тиму људи који пружају подршку нашим домаћим произвођачима", казао је Рајић.

Пројекат Романијске куће реализован је у партнерству Министарства спољне трговине и економских односа БиХ са Агромедитеранским институтом из Барија, у оквиру пројекта „Транзиција ка зеленој и здравој производњи хране у БиХ“, који подржава Влада Италије. Укупна вриједност пројекта премашује 270.000 КМ.

(ИнфоБијељина)