Рунић: На Гувну се укрстиле избјегличке колоне из Далмације, Лике и Крајине

Парастос и полагање вијенаца на спомен-обиљежју Гувно предвиђени су у 11.00 часова.

Начелник општине Дрвар Душица Рунић рекла је за Срну да спомен-обиљежје Гувно, које је у облику крста, симболише укрштање путева избјегличких колона Срба из Далмације и Лике, те Срба са подручја Ливна, Босанског Грахова и Дрвара.

"Тачно на Гувну укрстили су се ти путеви и настављен је пут даље у непрегледним избјегличким колонама ка Републици Српској и Србији", подсјетила је Рунићева.

Сви знају пјесму 'Амено', али мало ко зна шта значе њене ријечи

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Хрватска војска је током злочиначке акције и након пада Крајине починила злочине над српским цивилима, а спаљено је више од 22.000 српских кућа.

Бизаран снимак из Црне Горе: Пушио марихуану и дувао у животиње

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.