
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
1
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић и начелник општине Брод Милан Зечевић учествовали су у раду 51. сједнице Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе у Стразбуру, као чланови Делегације БиХ.
У оквиру засједања изнесени су ставови Републике Српске о Нацрту извјештаја о ванредним и поновљеним изборима за предсједника Републике Српске, уз указивање на примједбе надлежних институција Републике Српске.
Извјештај је првобитно поднио ирски члан Конгреса и како кажу из Српске, био је негативан и препун неистина, на шта је реаговала и Канцеларија за међународну сарадњу Републике Српске.
Усвојена је и информација на Влади Српске да је извјештај генерално лоше приказо стање.
"Ми заслужујемо истинити тумачење наших демократских одлука. Оспоравам дијелове извјештаја, не да бих порицао недостатке, већ да бих тражио правичност, у духу наших писаних коментара 10. јула 2026.
Анекс IV Дејтона јасно прописује надлежности између државе и ентитета и сва уставна тумачења захтијевају правне процедуре и дијалог, а не политичке претпоставке. Једнаке стандарде за спољнополитички утицај. Тачка 6.К позива на анализу спољног утицаја на изборима 2025., али и даље овај меморандум приказује само међународни контекст Републике Српске, а најдиректније уплитање у тим изборима нико не оцјењује.
Изборна правила су наметнута од стране неизабраног страног званичника. У тачки 3. ово зовете напретком супротно локалном власништву над реформама које Конгрес и Венецијанска комисија доследно истичу. Исти званичник је селективно укинуо финансирање појединим странкама. Иако ово помиње параграф 95. тачка 5 Б, прећуткује.
Ако желимо анализирати спољни утицај, шира слика се мора узети у обзир. Општи избори из 2026. заслужују једно објективну оцјену. СНСД са својим коалиционим партнерима описује овај резултат како најубједљивију побједу у протеклих 16 година постигнуту под новим изборим правилима, укључујући нове процедуре идентификације бирача и скенирање гласачких листића. Извјештај истражује пристрасност ентитетског јавног медијског сервиса, што је легитимно, али одговорност БХРТ је представљена једнострано. Правоснажном пресудом из 2026. БХРТ дугује РТРС-у више од 9 милиона евра.
Не тражимо од Европе посебан третман, тражимо да поштује основна демократска начела због којих је основана да их брани", рекао је Зечевић.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Република Српска
1 ч
1
Република Српска
2 ч
1
Република Српска
2 ч
3
Република Српска
2 ч
2