Кланичари покушали да оборе цијену товљеника, удружење произвођача реаговало

Само неколико дана након што су цијене товљеника, а посебно прасади, порасле у готово свим регионима Србије, услиједио је преокрет. Прасад су на пијаци у Врању достигла цијену од 400 динара по килограму, али је, према писању Политике, потом дошло до снижавања на 300 динара.

Истовремено, кланичари су цијену товљеника са просјечних 210 до 220 динара покушали да оборе на 190 динара по килограму.

„То се догодило јуче и наше удружење је реаговало да се цијена товљеника бар стабилизује на 200. Али реално је да буде 210 до 220 динара. И цијена прасића је знатно снижена. Овакви потези никако нису тржишно оправдани јер постоји велика тражња за месом”, изјавила је за „Политику” Сања Челебићанин, представница Удружења одгајивача свиња и директорка пословног удружења „Заједница живинара”.

Произвођачи траже договор о стабилнијим цијенама

Челебићанин наводи да је, упркос таласу појефтињења у Европској унији, откупна цијена у Србији током једног краћег периода била релативно задовољавајућа за одгајиваче. Међутим, упозорава да је даљи развој ситуације неизвјестан без конструктивнијег договора произвођача и кланичара.

Према њеним ријечима, у претходном периоду било је и притисака малопродаје и трговинских ланаца на кланичаре, због настојања да организују акције и формирају цијене према својим потребама.

„Сада покушавамо да се испоштује правилник о уговарању, да се бар на три мјесеца направи неки договор, како би сви радили са неким добитком, а не губитком”, истиче Челебићанин.

Актуелна дешавања види као аларм и наглашава да одгајивачи желе договор о реалној откупној цијени. Сматра да би у разговоре требало укључити представнике министарстава пољопривреде, привреде и трговине, како би се заштитили национално стадо, домаћа производња и прехрамбени суверенитет.

Удружење је, како каже, већ било у преговорима са Министарством пољопривреде, а сада очекује наредне кораке.

Осцилације исцрпљују фармере, а месо у продавницама не појефтињује

Према оцјени Челебићанин, смањење сточног фонда посљедица је и тога што произвођачи више не могу да издрже честе осцилације цијена и непредвидиве услове пословања. Истовремено, како наводи, промјене откупних цијена нису се одражавале на ценовнике у трговинама: потрошачи нису осетили разлику ни када је килограм свиња коштао 160, ни када је достизао 220 динара.

Због тога сматра да држава мора да пронађе механизме заштите и произвођача и потрошача. Пад цијена свињетине у Европској унији усљед блокирања извоза у Кину, према њеном мишљењу, не би смио у толикој мери да се прелива на домаће тржиште.

Указује и на потребу да се прецизније сагледају домаће потребе и количине које недостају, како би увоз био усклађен са стварном потражњом. Редовне информације о стању на тржишту помогле би произвођачима да планирају пуњење фарми и прилагоде понуду.

Челебићанин оцјењује да пољопривредно тржиште не треба препустити искључиво саморегулацији и указује на могућност примјене заштитних мера у случају дампиншких цијена из увоза.

„Потребан је договор. Осцилација је увијек било, али те губитке фармери не могу више да носе”, поручује она.

Подсјетимо: Прије новог пада, цијене су расле у више региона

Према извјештају објављеном у среду, који обухвата период од 19. до 25. октобра 2026. године, цене прасади и товљеника претходно су расле у више региона Србије.