У малом граду на југозападу Србије, гдје се ријеч преноси брже него што вјетар носи лишће низ Лим, догодила се несвакидашња прича која је за кратко вријеме постала главна тема свих кафана и пијаца.
Перо Миловановић (право име остаће анонимно), педесетогодишњи нежења из Прибоја, одлучио је да ријеши своју судбину на начин који се све чешће виђа у овим крајевима – уплатом за младу из Албаније.
Перо је одувијек био вриједан човјек. Радио је као мајстор за гријање и водоинсталације, имао је кућу на лијепом мјесту, али никада није имао среће са женама. Пролазиле су године, другови су се женили, рађали дјецу, а он је остајао сам. Почело је да га стеже око срца, нарочито кад би му мајка рекла:
"Сине, кад ћу ја дочекати унуче? Шта ће ти све ово, кад немаш с ким да поделиш?"
На препоруку рођака, Перо је контактирао посредника из једног села код Тутина. Овај му је обећао да ће му наћи лијепу, вредну и поштену Албанку, која ће бити добра жена и домаћица.
Перо је дао 3.000 евра, вјерујући у посредникове ријечи. Није видио ни слику дјевојке, није причао с њом, али се надао најбољем.
Дан доласка младе
Када је дошао тренутак да упозна своју будућу супругу, Перо се обукао најбоље што је имао. Испеглана кошуља, панталоне купљене још за свадбу сестрине кћерке, мало парфема који му је остао од рођендана. Срце му је убрзано куцало.
Аутомобил са албанским таблицама зауставио се пред његовом кућом. Изашли су посредник и млада. Перо је у првом тренутку занијемио. Пред њим није стајала млада, лијепа дјевојка, већ жена у касним четрдесетим, ниског раста, пуначка и врло невеселог погледа. Њена одјећа била је скромна, али израз лица ни мало пријатељски.
"Перо, ово ти је Мирсада", рече посредник.
"Али… ти си рекао да је млада…", муцао је Перо, осјећајући како му крв удара у сљепоочнице.
Мирсада није разумјела шта говори, али је њено држање показивало да није ни мало несигурна. Погледала је Перину кућу, затим њега и рекла нешто на албанском посреднику, који се само насмијао.
"Каже да је уморна од пута и да би вољела да се одмори. Перо, нема шта да се премишљаш, ово је то", рекао му је.
Перо је осјетио да га хвата паника. 3.000 евра је дао, а пред њим стоји жена која није оно што је замишљао. Покушао је да се извуче.
"Слушај, ово није оно што сам очекивао. Мислим да је дошло до неке грешке…", рекао је посреднику.
Посредник га је погледао испод ока:
"Перо, нема грешке. Договор је договор. Ако је нећеш, новац се не враћа".
Мирсада је све разумјела из говора тијела. Подигла је обрву, прекрстила руке и рекла нешто кратко и оштро. Посредник се одмах окренуо Пери.
"Каже да не жели да остане гдје није добродошла, али да хоће да зна како ћеш јој вратити част".
Скандал у селу
Вијести су се прошириле брзином свјетлости. Комшије су долазиле да виде "младу", коментарисале, неки су се и подсмијавали. Мајка му је очајно вртјела главом.
"Сине, рекао си ми да си паметан човјек. Ово ниси требао да радиш".
Мирсада је на крају сама одлучила – сјела је у ауто и вратила се, не желећи да буде дио нечега што јој није по вољи. Перо је остао без невјесте и без новца.
"Никад више нећу да радим овакве ствари!", понављао је себи док је сједио у кафани, зурећи у чашу ракије.
Његови пријатељи су само одмахивали главом.
"Перо, Перо… Скупо си платио ову лекцију", говорили су му.
Перо није могао да мирно сједи и прихвати пораз. Послије неколико дана, запутио се у село код Тутина и пронашао посредника.
"Слушај, пријатељу, преварен сам! Или ми враћаш паре, или ћемо другачије да ријешимо!", рекао је Перо љутито, пријетећи песницом.
Посредник се није узнемирио. Наслонио се на ограду своје куће и смирено рекао:
"Перо, шта да ти кажем? Договор је био, а ти ниси хтио жену. Ја сам само посредовао, а Мирсада се вратила кући. Нема назад".
Перо је осјетио немоћ и бијес. Није имао доказе, није знао како да поврати новац. Једино што је могао да понесе назад у Прибој било је горко искуство.
Скандал није јењавао. Сваки пут кад би прошао селом, људи би се кикотали и шаптали:
"Ево га, Перо који је платио 3.000 евра за ништа!"
Да побјегне од ругања, одлучио је да оде код рођака у Беч. Тамо се запослио на грађевини и упознао Наду, Босанку која је радила као куварица. Без посредника, без договора – само природно познанство и искрена емоција.
Годину дана касније, вратио се у Прибој, али не сам. Са собом је довео Наду, жену која је разумјела његове неуспјехе и жељела да са њим започне нови живот.
Кад су их видјели заједно, сељани су се чудили.
"Перо, значи ипак си се оженио?", питали су га.
"Јесам, али овај пут како треба!", рекао је са осмијехом, тврди "Курир Стил".
