Дејан Петковић Петко, чачански добровољац и борац са Кошара, који је изгубио руку бранећи домовину од албанских терориста 1999. године, преминуо је. У дневнику хероја са Кошара описано је како је Дејан изгубио руку и како је на све то гледао умирање свога пријатеља.
"Дејан Петковић ми је причао да су тог 10. маја, уз вођство водника Ивице Лазића кренули пут Раша Кошаре ни не сањајући какав их пакао очекује. Послије вишесатног пењања, уморни, мокри и промрзли стигли су до положаја наших соколова. Декија и Сашу Шкиљевића су момци из 72. специјалне бригаде пустили да се угрију у њиховом импровизовано склоништу. Ту скупљени, један уз другог, Деки и Сале су полако од умора тонули у благи сан. Онако сањив, Деки ми прича како у једном тренутку примјећује неку искру како пада, помислио је да то неко баца пикавац. Ни не слутећи да су то били обиљеживачи смрти који су полако падали около и стварајући круг пакла који је требало да услиједи.
И док сирене завијају у Београду, а људи се склањају у склоништа, НАТО зликовци избацују изнад Раша кошара крмаче пуне касетних бомби. Ерупција експлозија која је услиједила, створила је пакао на земљи. Деки примјећује Салета како га дозива да му помогне несвјестан своје ране, покушава да га подигне, али не може. Окреће се и види своју руку како стоји неколико метара од њега. У том тренутку пада, свуда јауци, дим и ватра која гори као у паклу.
За Сашу Шкиљевића, добровољца од 26 година, који је кренуо у рат да брани отаџбину и заштити брата није било спаса. Дејана односе као и остале рањенике. Те ноћи се девет Југовића придружило Светом Лазару и заузело своје положаје на небеској стражи", наводи се између осталог у дневнику.
