Стручњак открио главне разлоге побједе Студентске листе на изборима

Гостујући у емисији „Око“, Попеску је навео да је Студентска листа успјела да привуче гласаче из различитих дијелова политичког спектра, укључујући и дио некадашњих бирача Српске напредне странке (СНС) и Социјалистичке партије Србије (СПС).

Према истраживању његове компаније „Латента“, највећи дио подршке Студентској листи стигао је од бирача који су на парламентарним изборима 2023. године гласали за коалицију „Србија против насиља“.

„Највећи број студентских гласова дошао је од гласача који су гласали за Србију против насиља, отприлике 36 одсто. Након тога, листа је привукла читав низ гласова из мањих странака, и са десног и са лијевог центра. Интересантно је да су узели 40 одсто гласова СПС-у, а око 12 одсто бивших гласача СНС-а овог пута прешло је на страну Студентске листе“, навео је Попеску.

Посебно је истакао значај грађана који на претходним изборима нису гласали, као и оних који су први пут стекли право гласа.

„Имамо око 400.000 гласова који су овог пута дошли од апстинената. Од свих апстинената студенти су узели три четвртине гласова. Када је ријеч о онима који гласају први пут, студенти су добили око 85.000 гласова, односно три четвртине те групе“, објаснио је Попеску.

Говорећи о такозваном ефекту унука, односно утицају младих на изборно опредјељење старијих чланова породице, навео је да је Студентска листа успјела да придобије и дио бирача старијих од 65 година, иако већина у тој старосној групи и даље подржава листу Александра Вучића.

Покрет без лидера отежао политичке нападе

Попеску сматра да је један од кључних разлога успјеха Студентске листе начин на који је покрет организован – без једног препознатљивог лидера.

Оцијенио је да је ријеч о великом подвигу младе генерације и да је начин организације покрета представљао супротност политичком моделу Александра Вучића и коалиције окупљене око СНС-а.

„Када имате покрет који је раван, који нема лидера, то јако отежава напад. Због тога су студенти имали пажљив процес одабира ко ће бити на Студентској листи и кога ће промовисати као људе који ће их представљати у парламенту“, објаснио је Попеску.

Осврћући се на истраживање објављено у изборној ноћи, навео је да је његова компанија користила седам различитих модела за процјену изборног резултата.

Централна процјена, добијена као просјек тих модела, показивала је подршку од 52 одсто Студентској листи и око 36,5 одсто листи Александра Вучића.

Како је објаснио, истраживање је спроведено путем интернета, јер је процијењено да није безбједно слати анкетаре на терен. Недостаци таквог приступа, посебно када је ријеч о обухвату старијих и слабије образованих бирача, надокнађивани су различитим моделима обраде података.

Попеску је нагласио да је истраживање финансирала сама компанија, без спољног наручиоца, те да су подаци и методологија били јавно доступни.

Говорећи о великим разликама између предизборних истраживања појединих агенција и коначних резултата, навео је да би саме агенције требало да анализирају узроке погрешних процјена и о томе обавијесте јавност.

„Сматрам да су истраживања јавног мњења један од виталних елемената демократије и јако је битно да та истраживања буду поштена и транспарентна“, рекао је Попеску.

Коментаришући предстојеће предсједничке изборе и најаву да СНС неће учествовати, оцијенио је да би се Студентска листа могла суочити са изазовом мобилизације бирача у случају одсуства снажног политичког противника.

Према његовом мишљењу, неучествовање СНС-а могло би да буде тактички потез којим би се довео у питање легитимитет побједника, али истовремено указује и на проблем те странке да изгради другог препознатљивог кандидата осим Александра Вучића.

Дијаспора заинтересована за Србију, али постоје бројне препреке

Говорећи о учешћу дијаспоре на изборима, Попеску је навео да је у иностранству за гласање било пријављено више од 102.000 грађана Србије, од којих је око 80 одсто изашло на биралишта.

„Људи су заинтересовани. Међутим, постоје бирократске баријере. Да бисте у иностранству гласали као грађанин Србије, морате да се пријавите амбасади, пошаљете формулар и добијете потврду да сте уписани у бирачки списак“, објаснио је Попеску.

Додао је да је организација гласања у иностранству била посебно проблематична и да су поједини грађани морали да путују и по неколико хиљада километара до бирачког мјеста.

Ипак, истакао је да је број пријављених бирача из дијаспоре на овим изборима био три пута већи него раније, што, како сматра, показује повећано интересовање за политичка дешавања у Србији.

На питање да ли би политичке промјене могле да подстакну повратак људи из иностранства, Попеску је рекао да ће дијаспора највјероватније бити опрезна и пажљиво пратити потезе нових власти.

„Главна ствар због које су многи из земље отишли у иностранство јесте потреба да живе и раде у систему који је фер, гдје су правила игре једнака за све. Уколико Србија буде успјела да оствари тај сан, можемо да очекујемо да се један дио дијаспоре врати кући“, сматра Попеску.

Говорећи о сопственом искуству, навео је да је његова компанија прошле године отворила канцеларију у Београду, у којој запошљава младе људе.

„Ја сам једном ногом назад. Отворили смо канцеларију у Београду прошле године. Ту запошљавамо младе људе и један значајан дио нашег промета усмјеравамо у Србију“, рекао је Попеску.

На крају разговора осврнуо се и на очекивања од Студентске листе након изборне побједе.

„Ја као појединац очекујем да испуне обећања. Прочитали смо њихов план и програм, који је врло детаљан. Ту постоје неке ствари које много обећавају. До сада су показали да имају добре организационе способности. Хајде да видимо како ће то да изгледа даље“, закључио је Попеску, преноси Телеграф