Душан Обреновић, 2016. године прешао је из ислама у православље, а гдје год се појави изазива пажњу, посебно откако је 2018. године јавност сазнала за његову причу.
Овај храбри младић поносно истиче да се, заправо, вратио својим корјенима и да му је сада душа на мјесту. Његови суграђани кажу да је Душан необичан по понашању, али чист у срцу.
– Ја нисам прешао, пошто су наши преци били православни, ја сам се само вратио – каже он.
Живи у Косовској Митровици, из мјешовитог је албанско-бошњачког брака, а гдје год се појави изазива пажњу, посебно откако је 2018. године јавност сазнала за његову причу.
Наиме, рођен је у Брчком, у муслиманској породици. Почетком рата његови су се преселили на Косово, гдје се он упознао с православљем и љепотама православних светиња, преноси Мондо.
– Моји јесу били муслимани по рођењу, али у суштини, били су атеисти. Нису држали ни до какве религије, нити су се тиме оптерећивали. Мене је православље увијек привлачило и отац ми је је једном приликом испричао да моја породица потиче од српске династије Котроманић, а да су наше претке Турци на силу превели у ислам. Тада сам схватио да крв није вода и да моје симпатије и интересовање за православље нису случајни - објашњава Душан и додаје:
– Одлучио сам да се крстим, да више не будем Сулејман Муратовић, већ Душан Обреновић и моји су то прихватили. Иако отац и мајка однос према религији нису промијенили, дакле и даље су атеисти, сада са мном славе Божић, Ускрс, али и моју славу, Светог Јована, коју сам примио. Једноставно, воле ме и ријешили су да ме подрже - каже он.
Отац се није противио његовој одлуци, док мајка није била баш одушевљена.
- Отац ми је рекао: “Сине, ако си ти тако одлучио, то је твоја ствар“. И ја, ето, уз Божију помоћ (крсти се) 2016, осми мај је био, на Марковдан, крстио сам се у манастиру Бањска, код оца Данила, игумана. Сестра се није бунила, а мајка није била одушевљена – присјећа се Душан, који се у православље заљубио одмалена.
Презиме је узео по династији Обреновић, име по цару Душану, а славу Светог Јована. Већина пријатеља из Косовске Митровице је прихватила његову одлуку, али има и суграђана којима се то није допало.
- Искрено, било је провокација и неразумевања, посебно од Албанаца, али, било је и православаца којима нисам био јасан. Међутим, мене то не дотиче. Вратио сам се оном исконском у мени, правој вјери мојих предака која им је насилно била узета, и ја сам то одлучио да вратим – каже овај младић, који је доскора радио као помоћни радник у Манастиру Стањевићи у Црној Гори, али се ипак вратио на Косово.
Душан каже и да је вјера потребна, нарочито људима у Косовској Митровици, граду који је национално дубоко подијељен, коме треба мир. Он је свој нашао у цркви.
