Турска финансира изградњу џамија на Космету: Исламска заједница планира 1.000 нових

На челу Исламске заједнице Косова налази се муфтија Наим Тернава, који је претходних година више пута говорио о потреби проширења вјерске инфраструктуре, посебно у насељима у којима је повећан број становника и вјерника.

Према подацима које је раније изнио Тернава, на Косову и Метохији било је приближно 800 џамија.

Један од највећих пројеката је изградња Централне џамије у Приштини, коју финансијски подржава турска Управа за вјерске послове, позната као Дијанет (Diyanet).

Према раније објављеним пројектним подацима, комплекс би требало да заузима приближно 15.000 квадратних метара, а планирана је изградња четири мунаре.

Осим простора за молитву, пројектом су предвиђени библиотека, сале за састанке и конференције, смјештај за особље, пословни простори и паркинг са приближно 300 мјеста.

Вриједност изградње раније је процијењена на између 25 и 30 милиона евра.

Изградња овог објекта годинама је изазивала полемике у јавности, првенствено због одабране локације и архитектонског рјешења.

Дио грађана и вјерника тражио је да се џамија гради на другој локацији, док су поједине грађанске иницијативе оспоравале сам пројекат.

Радови су, ипак, настављени, а муфтија Тернава је у више наврата обилазио градилиште. Исламска заједница Косова у септембру и новембру 2025. године саопштила је да се изградња одвија према предвиђеном плану.

Поред Централне џамије у Приштини, Исламска заједница Косова спроводи и друге пројекте изградње и обнове вјерских објеката.

Претходних година грађене су џамије, медресе и објекти намијењени вјерском образовању у више градова и општина.

Обновљени су објекти медреса у Призрену и Гњилану, а развијани су и институти за учење Курана напамет у Ђаковици и Призрену.

Из Исламске заједнице Косова наводе да су улагања у вјерску инфраструктуру повезана и са образовним и хуманитарним активностима.

У финансирању обнове исламских вјерских објеката учествују и привремене институције у Приштини.

Крајем 2024. године приштинске власти саопштиле су да су за период од 2025. до 2027. године издвојена 4,22 милиона евра за обнову шест џамија.

Средства за изградњу нових џамија обезбјеђују се из више извора, међу којима су донације вјерника, вакуфска средства и финансијска подршка међународних организација.

Значајну улогу у финансирању појединих пројеката има Турска, која учествује у изградњи великих вјерских објеката на Косову и Метохији.

Међутим, питање поријекла новца за изградњу џамија било је и предмет политичких спорова.

Муфтија Тернава раније је одбацио оптужбе да је Исламска заједница Косова примала новац од Србије за изградњу појединих џамија, најављујући правне поступке против особа које су износиле такве тврдње.

Крајем августа 2026. године Тернава је поново затражио да надлежне институције испитају наводе из документа који се појавио у јавности.

У том документу изнесене су оптужбе о наводним везама Исламске заједнице Косова са српским безбједносним структурама.

Тернава је позвао надлежне да утврде аутентичност документа и провјере тврдње које су у њему наведене.