У Србији је забиљежено 909 случајева обољелих од великог кашља, закључно са 31. децембром 2023. године, речено је у Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.
Због ширења случајева великог кашља у Београду је крајем децембра проглашена епидемија.
Из "Батута" истичу да је највећи број обољелих пријављен на територији Јужнобачког округа и у Београду, док је највећа учесталост обољелих у односу на број становника забиљежена у Јужнобачком и Јужнобанатском округу.
Ситуација се великим кашљем алармантна је и у региону, а Хрватска и Црна Гора редовно пријављују пораст случајева заражених. Колико је стање аларматно и у Србији најсликовитије показује број обољелих од ове болести, која се практично сматрала искоријењеном, у протеклим година. Наиме, према подацима које је објавио РСЕ број заражених у 2023. години у односу на период између 2016. и 2019. већи је и до шест пута на нивоу Србије.
Огроман скок примјетан је и у главном граду. Када је Градски завода прогласио епидемију великог кашља, што је објављено 27. децембра, у Београду је 409 обољелих. Прије ове године највећи број обољелих био 2018. – са 29 регистрованих случајева, док се до 2022. постепено смањивао и довео до тога да на крају поменуте године није било ниједног случаја.
Прије само годину дана ништа, а сада – епидемија. Шта се дешава и како је дошло до тога да имамо епидемију болести која је практично заборављена и стављена под контролу вакцинацијом?
Како наводе из Батута, повећање броја обољелих доводи се у везу са падом имунитета одређених узрасних група након временског периода од спроведене посљедње ревакцинације, као и са смањеним бројем вакцинисаних против великог кашља у периоду пандемије вирусом корона, због чега је порастао број осјетљиве популације и окружења у ком може лакше да се шири.
Др Рсовац истиче да у клиничкој пракси, гдје ради као пулмолог годинама, није било оваквог пораста броја случајева.
"Имала сам и 2017. новорођенче на интензивној нези са катастрофалним обликом пертусиса, а онда девојчицу од 16 година пре три године са формом пертусиса која је трајала четири до пет месеци, али није било оваквог пораста броја", рекла је она.
Како је упозорила, сада су поготово угрожена дјеца у одојачком периоду, али болест се све више јавља и међу одраслима. И Радовановић указује на озбиљније симптоме код одојчади.
"Што је дете старије то је мања могућност да ће се болест погоршати", наводи Радовановић и додаје да је важно да се особа изолује од остатка породице када се дијагностикује велики кашаљ, а нарочито уколико у домаћинству има трудница или мале дјеце.
Када је ријеч о симптомима болести, Рсовац каже да је почетак неспецифичан као и код осталих респираторних инфекција.
"Може постојати и мања температура, болност грла, цурење носа. Кашаљ који почиње да се јавља се временом погоршава. Код великог кашља немате да с временом постаје блажи, као што је то рецимо код респираторног синцицијалног вируса и других корона вируса, прехлада И грипа који иде са вишим температурама. Овде имате један период када у ствари дете кашље све јаче, теже, зацењује се и то је већ прелазак у другу фазу болести", истиче др Рсовац и додаје да је најбоље када се болест установи док је још у почетним фазама, након чега љекари могу да започну одговарајућу антибиотску терапију.
