Измјенама Кривичног законика Србије, на казну затвора могу да буду осуђени они који нападну запослене у просвјети и установама здравствене или социјалне заштите. Тиме је испуњен један од захтјева просвјетних радника да им се заштити интегритет, част и обезбиједи несметани рад. Усвајање закона и његова примјена су, међутим, двије различите ствари.
Због опкладе од 30 евра, ученик је у младеновачкој техничкој школи, пред ђацима, ошамарио наставницу. У Трстенику су ученици измакли столицу наставници енглеског, која се тешко повриједила. У Бачкој Паланци ученик је претукао наставника практичне наставе пред пензијом. И ту се списак напада на наставнике, нажалост, не завршава.
Запослени у просвјети једино су могли, у знак протеста, да обустављају наставу и штрајкују. Да би заштитили интегритет, част и обезбиједили несметани рад, просветни радници се се више пута обраћали ресорном министарству и Влади Србије.
Њихови захтјеви коначно су прихваћени и Кривични законик је измијењен.
"Ако се нападне лице у образовању или његова породица, казниће се затвором од три мјесеца до три године. Ако се нанесе лакша повреда запосленом или члановима његове породице, казна је од шест мјесеци до пет година. Ако се нанесе тежа повреда запосленом или члановима његове породице, казна је од једне до осам година", објашњава Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.
За преступнике су предвиђене и новчане казне, али да ли ће се изрицати, не зависи само од суда, већ од управе школе, која је до сада, показало се, у многим случајевима покушала и успијевала да заташка преступе.
Примјена раније усвојених закона без резултата
Примјена већ донесеног Закона о основама система образовања, који је требало да санкционише ђаке који ометају наставу, није дала значајније резултате.
"Немате ви да се похвалите да је неко добио прекршајну казну, да је платио казну од 50.000 или 30.000 динара или било коју другу. Питамо менаџмент школе зашто то не радите и шта се дешава. Нико неће да долази у сукоб са родитељима", констатује Антић.
Измјенама и допунама Кривичног закона предвиђене су строже казне за нападе, не само на запослене у просвјети, здравству и социјалним установама, већ и на возаче у јавном градском превозу.
"До сада наш Кривични законик није имао прописана ова кривична дјела и идеја је, са једне стране, да се оствари тај превентивни ефекат кроз одвраћање потенцијалних учиниоца од извршења тих кривичних дјела и, са друге стране, да се пружи кривично-правна заштита запосленима у овим институцијама, како би они могли нормално да обављају своје радне задатке", истиче доц. Душан Кесић са Факултета за безбједност.
Кривични законик Србије јесте основни механизам превенције друштвено опасног понашања, али није једини. Безбједносна култура је сљедећа ствар на којој мора да ради цијело друштво. Упозорења је било превише.
(РТС)
