
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Власти у Техерану жестоко су реаговале на спекулације да њихов програм изградње брана и система за водоснабдијевање представља „камуфлажу“ за ракетне базе, наводећи да такве тврдње представљају увод у нове нападе.
Реакција Ирана услиједила је дан након што је „Њујорк тајмс“ објавио текст у којем се доводи у питање оправданост изградње више од 500 брана у тој земљи. Најављивани нови талас америчких напада на Иран одложен је након жестоког пораза републиканаца на међуизборима у САД.
Прошлог прољећа Нима Шокри са Универзитета у Хамбургу, пратећи вијести о рату у Ирану, наишао је на мапу на којој су биле означене мете напада на наводне војне циљеве. Тачке су чиниле полукруг који се протезао од сјевера ка југу и готово у потпуности се поклапао са његовом картом на којој је означио локације брана, пише „Њујорк тајмс“.
Иран је посљедњих деценија изградио најмање 533 бране у различитим дијеловима земље, покушавајући да ријеши хронични проблем недостатка воде. Посљедњих година најугроженији је био Техеран, чије су резерве воде сведене на 20 одсто капацитета.
Стручњаци упозоравају да је вишегодишња суша у суштини била окидач кризе, која је додатно продубљена лошим управљањем водним ресурсима и дотрајалом инфраструктуром.
„Велики број брана служи основним потребама становништва, укључујући водоснабдијевање и покретање хидроелектрана... Било каква војна употреба не треба да баци сјенку на ове функције“, рекао је Шокри.
Помињање брана и система за водоснабдијевање, међутим, изазвало је праву панику у Техерану, чији су званичници оцијенили да писање „Њујорк тајмса“ заправо представља увод у серију нових напада на цивилне циљеве у Ирану.
„Представљање близине цивилне инфраструктуре и војних објеката како би се пронашло оправдање за нападе није ни ваљан ни одржив аргумент“, рекао је портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи.
Ирански дипломата је истовремено упоредио тврдње о наводној вези водоводног система и војних објеката са недавним наводима америчких медија да Иран планира да детонира „прљаву бомбу“ на територији САД.
Једнако жестоко реаговао је и предсједник иранског парламента Мохамад Багер Галибаф, који је оцијенио да наводи америчких медија представљају увод у нове нападе на Иран.
„Бране у близини иранских ракетних база имају двоструку намјену. Добро. Онда уводимо нови закон – било која брана, лука или електрана у близини америчких или израелских база такође има двоструку намјену“, рекао је Галибаф.
Противници режима у Техерану изнијели су и тезу да су хапшења активиста за заштиту животне средине из 2018. године на неки начин повезана са бранама и војним објектима. Један од ухапшених преминуо је у притвору, док је неколико других тврдило да су током боравка у затвору били изложени различитим облицима злостављања.
Американци су током марта и априла бомбардовали неколико локација у околини Језда и Хормозгана, при чему је убијена читава породица локалног ловочувара. Америчка страна тврдила је да је мета био камп за обуку, али су локални активисти навели да је ријеч о шталама у којима су се налазиле залихе сијена за угрожену врсту дивље овце.
„Тајминг ових расправа није случајан. Овакве пријетње ескалирају када геополитичке тензије достигну врхунац... Пријетња нападом на цивилну инфраструктуру представља помак у психолошком рату“, пише ирански портал „Алеф“.
„И на најмањи напад одговорићемо страшним и болним ударима“, упозорио је командант иранске Револуционарне гарде, генерал Ахмад Вахиди.
Најављена жестока офанзива америчких снага против Ирана одложена је након што су републиканци почетком мјесеца претрпјели тежак пораз на међуизборима у САД, уз оцјене да је управо рат у Ирану коштао странку Доналда Трампа контроле над оба дома Конгреса.
Од тада су се амерички званичници концентрисали на економско „гушење“ Ирана, у нади да би финансијски проблеми могли довести до пада режима у Техерану.
Сједињене Америчке Државе тврде да су поморском блокадом спријечиле извоз иранске нафте вриједне 25 милијарди долара. Операцијом „Челична капија“ желе да затворе и остале путеве према Исламској Републици.
Одлука о формирању посебног штаба за копнену блокаду Ирана услиједила је након неуспјешне вишенедјељне дипломатске офанзиве Стејт департмента, чији су емисари безуспјешно покушавали да убиједе Ирак, Турску и Пакистан да затворе путеве који воде ка Исламској Републици.
Ове три државе упозориле су Вашингтон да би им копнена блокада нанијела најмање једнаку штету као и Ирану, па је Стејт департмент у помоћ позвао Пентагон, чији ће задатак бити „спречавање дотока савременог наоружања, опреме и новца“.
Истовремено, од потпредсједника Џеј Ди Венса затражено је да пажњу са иранског питања пребаци на „лов на корупцију“ у савезним државама у којима су на власти демократе.
Суштина Трампових нада је да ће економски притисак довести до унутрашњег распада система у Ирану, односно натјерати тамошње власти да пристану на мировни план.
Власти у Техерану, међутим, не вјерују да је Трамп одустао од напада, тврдећи да ће амерички предсједник коначну одлуку донијети у наредне двије седмице.
(РТС)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.