Беба од 20 мјесеци умрла од глади

У таквој породичној изолацији, њихов други син Малик је преминуо 19. априла 2019. године у Савињи-ле-Темпл од занемаривања.

Са 20 мјесеци тежио је само четири килограма, док је просјечна тежина за тај узраст између 10 и 12 килограма, пише "Ле Паризјен".

Родитељима се суди на суду у Мелуну од петка, 30. октобра. Оптужени су за ускраћивање бриге или хране што је проузроковало смрт дјетета.

У уторак су свједочиле очеве сестре, не показујући горчину.

"Ноеми је била дио породице", рекле су.

Када су их питали о здрављу дјетета, рекле су:

"Увек је био мршав, мислили смо да је то зато што је прерано рођен. Када бисмо питали Ноеми шта су љекари рекли, рекла би да је све у реду".

"Нисте ништа видјели?"

Малик је, међутим, посљедњи преглед имао са 11 мјесеци. Педијатар је тада јасно упозорио да је губитак тежине забрињавајућ и да је дјетету потребна хитна хоспитализација. Ноеми га никада није одвела у болницу. Умро је код кућц́е, од глади.

Судија Бенџамин Јунгман је испитивао оца сат времена.

"Нисте ништа видјели? Зашто нисте посјетили сина у болници недјељама након рођења? Нисте знали у којој је болници, који љекар га лијечи или од чега пати!", инсистирао је.

Али, описан као крупан човјек, мирно је одговорио и поновио да је био одсутан.

"Нисам био дорастао својим обавезама", рекао је.

Када су га питали да ли је посјетио вољену особу у болници, тихо је одговорио:

"Да, наравно".

Додао је: "Ослањао сам се на оно што ми је жена рекла".

"Шта се морало догодити да би га одвели у болницу?"

Али није могао да поднесе да гледа фотографије свог мртвог сина, које су приказане на суђењу у петак. Тужилац Жан-Мишел Бурлес је био отворен:

"Видјели смо ове слике стотину пута – гладну дјецу у Бијафри или Етиопији. Да ли разумијете да је ваш немар довео до ускраћивања његе?".

Али је стајао тамо потресен, чврсто се држећи за сталак за микрофон. Недјељу дана прије смрти свог сина, био је уз оца, који је изгубио мајку, преноси "Индекс".

Дан прије Маликове смрти, Али је био са своја два сина, али је био расијан и стално на телефону.

"Природно је изгубити баку, али ваша пажња је била усмјерена на погрешно мјесто", примијетио је тужилац.

Али је признао: "Питање овог нехата пратиће ме до краја живота".

"Шта је требало да се деси да га одведу у болницу? Дијете не једе довољно, не осјећа се добро. Тежак је само четири килограма!“, упитао је судија повишеним гласом.

"Требало је да будем више ангажован, захтјевнији", одговорио је Али.

Рекао је да је веровао својој жени када га је увјеравала да је све у реду, што тужилаштво сматра лажима.

Низ лажи

Ноеми је прво испричала дадиљи свог старијег сина о својој другој трудноћи.

"Гледала сам је као мајчинску фигуру, требао ми је савјет како да се носим са двоје мале дјеце. Плашила сам се да ће ми се муж наљутити", објаснила је.

Али он се јесте наљутио када је од дадиље сазнао за трудноћу.

Ноеми је родила своје прво дијете са 18 година, а Малика са 19. Отац ју је напустио после прве трудноће, а мајка се противила томе да има дијете рођено ван брака. Приговори су се наставили у породилишту, након што је Ноеми родила Малика у шест и по мјесеци трудноће.

Све се то дешавало пред Алијем.

"Осјећао се понижено, требало је да учиним више да поправим породичне односе. За њега је породица на првом мјесту", рекла је оптужена тихим гласом.

"Усамљена је, али је навикла"

Алијина породица је на крају постала њена једина породица. Шест мјесеци прије дјечакове смрти, Алијина сестра је заказала преглед код дерматолога.

"Видјела сам да малишан пати, био је прекривен екцемом“, рекла је суду.

"Заказала сам преглед код Ноеми, она је отишла и терапија је излијечила дијете за три недјеље", додала је.

Али то није зауставило изолацију младе мајке, која је наставила да игнорише препоруку педијатра за хоспитализацију.

Психијатријски стручњак Магали Бондон-Брузел описала је оца као "озбиљног, смиреног, организованог и веома поносног на себе".

За мајку је рекла да је била "бистра, интелигентна - прескочила је два разреда у школи - али је имала веома ниско мишљење о себи". Психијатар је додала:

"Нема самопоуздања, осјећа се усамљено, али је навикла на то".

Према закључку стручњака, ова изолација може објаснити како је дошло до трагедије, али не смањује одговорност родитеља.