Тил (21) који је прије седам година нестао у Њемачкој, коначно се вратио кући. Он је у септембру 2017. године, када је имао свега 15 година у ранац спаковао неколико комада одјеће, новчаник у ком је било 300 евра и Плеј стејшн. За њим је полиција годинама трагала, али никада нису успјели да га пронађу.
Тил се у априлу коначно јавио родитељима и након неколико дана вратио се у родитељску кућу. Његова мајка Роза Марија, не може да се нагледа сина.
„Сада сам овдје, уживам у миру и тишини“, рекао је он.
Мјесецима трпио вршњачко насиље
Тил је затим открио због чега је одлучио да побјегне.
"Када сам имао 15 година, једино што сам желио је да будем невидљив или да једноставно нестанем. Само сам желио да побјегнем од лоших коментара другова из разреда који се не свакодневно вријеђали, малтретирали су ме јер сам био гојазан“, објашњава он.
Он је затим открио да није више желио да иде у ту школу, а својим родитељима и браћи није рекао кроз шта пролази.
Тог прохладног септембарског дана, Тил је сјео у воз и отпутовао у Линген, мали град у Доњој Саксонији.
Желио је да оде код пријатеља ког је упознао док је преко Интернета играо игрице.
Неколико дана касније обратио се Канцеларији за младе. Међутим, када им је испричао шта се догодило, они нису имали превише слуха за његове проблеме.
„Када сам им рекао кроз шта пролазим, нису ме схватали озбиљно. Рекао сам им све што ми је било на срцу. Рекао сам им да нећу да се вратим кући док малтретирање у школи не престане. Бојао сам се да се вратим кући, али сам се више од ичега бојао да се вратим у школу. Морао сам да пресједам возом у Дизелдорфу и када сам изашао из воза, одлучио сам да побјегнем“, прича Тил.
Тил се неко вријеме крио у Дизелдорфу
Након што је одлучио да се не враћа кући, он је недјељу дана боравио у близини жељезничке станице. Некад је спавао на станици, а некад на улици.
„Временом сам на улици упознао људе, са двојицом бескућника сам се спријатељио. Живјели смо у напуштеној хали у индустријској зони. Нас троје је дијелило све што смо имали. Тако смо живјели годину дана“, објашњава он. Након тога сво троје су остали без посла.
„Нисмо хтјели да крадемо или радимо неке нелегалне ствари. Онда је један друг чуо да има посла за нас троје у Берлину. Па смо тамо отишли. Поново сам све спаковао у ранац и отишао. За ових седам година, све што сам икада имао стало је у тај ранац“, прича он.
Док су радили у Берлину, нису били пријављени, а Тил се све вријеме плашио да неко не открије његов идентитет.
„Телефонирали смо само преко говорнице или смо позајмљивали мобилни телефон. Морао сам да пазим да се не разболим јер нисам имао осигурање. на срећу, све је прошло како треба“, рекао је он.
Емисија о његовом нестанку
У јуну 2022. године емитована је емисија о његовом нестанку. Тада је објављено да се нуди награда од 5.000 евра за информацију о томе гдје се он налази.
Постепено је почео да увиђа да жели да се врати код родитеља.
Тек је у априлу ове године скупио храбрости да оцу пошаље поруку са позајмљеног телефона.
„Моји родитељи се не љуте што сам побјегао. Драго им је што смо поново заједно“, рекао је он.
Тил сада дане проводи тако што оцу помаже око радова у шупи и труди се да са родитељима надокнади сво вријеме које су изгубили.
