Из Египта се тражи повратак свјетски познатог попрсја краљице Нефертити, које се већ више од сто година налази у берлинском Новом музеју. Њемачки званичници то одбијају и кажу да ће скулптура остати гдје јесте.
Вриједност скулптуре процјењује се на 400 милиона евра и један је од најпознатијих артефаката старог Египта. Но од 1922. године се 3.370 година старо попрсје краљице Нефертити налази у Берлину.
Сада, не први пут, из Египта стиже захтјев да га Њемачка врати. Захи Хавас, бивши египатски министар за старине, активно се залаже за повратак Нефертити још од 2011. године. Недавно је интензивирао тај свој ангажман: покренуо је петицију којом позива Њемачку да врати познато попрсје које се тренутно налази у берлинском Новом музеју (Neues Museum).
"Ово попрсје, изванредно и јединствено у историји због своје историјске и естетске вриједности, сада је у Њемачкој, али вријеме је да се врати кући у Египат", стоји у петицији.
Њемачки археолошки тим открио је осликано вапненачко попрсје 1912. године и послао га у Европу годину дана послије. Нефертити је постала важна туристичка атракција и за многе препознатљив дио Берлина.
Је ли Нефертити симбол колонизације?
Попрсје, за које се вјерује да је израђено 1345. године прије Христа, назива се колоквијално и амбасадором Египта. Египатски археолог Моника Хана то види другачије. "Амбасадор подразумијева дипломатску размјену", изјавила је за DW. Но је ли Египат заузврат добио нешто важно, попут круне пруског краља Фридирха Великог или неке слике Албрехта Дирера? Мислим да није", рекла је Хана. "Ако пошаљете амбасадора само у једном смјеру, он је талац."
Археолог је јавно позвала на "деколонизацију египатске археологије". Тврди да иницијатива за повратак Нефертити изазива отпор јер би то "створило преседан који би отворио пут за повратак многих различитих предмета узетих за вријеме колонијализма".
Хавасова петиција се не односи само на Нефертити – он позива и на повратак Камена из Росете и Зодијака из Дендере, египатских старина које се налазе у Француској и Великој Британији. Камен из Росете, изложен у Британском музеју у Лондону, је древни египатски камен с натписима на неколико језика и писама - који је послужио као кључ за читање тајни хијероглифског писма. Зодијак из Дендере је велики камени дијаграм из египатског храма који датира из средине 1. вијека прије Христа, а тренутно се налази у музеју Лувр у Паризу.
Берлински музеј каже да нема основа за повратак
Пруска фондација за културну баштину, која надзире берлинске музејске збирке, признала је у прошлости да у њеним збиркама постоје украдена умјетничка дјела, попут неких бронзаних скулптура из Бенина. Неке су потом враћене Нигерији 2022. године.
Међутим, за попрсје Нефертити каже се да је легално добивено из Египта након што је откривено у остацима града Амарне, краткотрајне пријестонице под фараоном Ехнатоном, Нефертитиним супругом. Након његове смрти град на источној обали ријеке Нил био је напуштен 1335. п.н.е.
"Попрсје Нефертити пронађено је за вријеме искапања које је одобрила Египатска управа за старине", каже Стефан Милер, портпарол Пруске фондације за културну баштину.
"Доспјело је у Берлин на темељу тада уобичајене подјеле налаза која је обухватала многе друге предмете", додаје. "Попрсје је легално изнесено из земље и не постоји захтјев за повратак од египатске владе", навео је Милер у писаној изјави за DW, пренио је хрватски Индекс.
Милер се реферише на договор с египатским властима који је предвиђао подјелу 50:50 одсто око 10.000 пронађених артефаката у замјену за финансирање које је осигурао њемачки магнат памука и текстила Џејмс Симон. Њемачки стручњаци за умјетност кажу да је представник египатске владе одабрао половину предмета, док је друга половина однесена у Њемачку, укључујући попрсје које је неколико година касније било изложено у музеју Нови музеј.
Археолог тврди да је попрсје дрско украдено
Неки оспоравају овакво представљање догађаја. Хавас пише да је попрсје Нефертити "дрско украдено из Египта од Нијемаца 1913. године када је скривено и прокријумчарено из земље упркос законима који су забрањивали изношење 'изузетних' археолошких налаза из Египта".
Египатски археолог тврди да је њемачки египтолог Лудвиг Борхард, вођа искапања, изнио Нефертити из земље под лажним изговором.
Према веб-страници "Враћање баштине" (Returning Heritage), која извјештава о расправама о културној реституцији, "египатска држава у то је вријеме имала право вета над свим предметима које су сматрали превише важнима да напусте земљу". Али могуће је да је Борхард "погрешно представио важност" попрсја, напоменуо је аутор извјештаја Луис Мекнаут.
Уклањање скулптуре Нефертити догодило се прије открића Тутанкамонове гробнице 1922. године. Ово историјско откриће потакнуло је Египат да укине сва права "дана страним истраживачима да односе главне налазе кући", навео је Мекнаут у свом извјештају.
Стручњак вјерује да је "врло мало вјероватно" да ће Хавас успјети у својој кампањи за повратак Нефертити осим ако он или египатске власти не изнесу нове доказе о намјерној превари.
"Начин на који се у то вријеме дијелио плијен таквих искапања често (ако не и увијек) обавијен је тајном" рекао је Луис Мекнаут за DW.
