
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
1
Нереди широм Европе током „Ноћи вјештица“: У Њемачкој и Француској протести због трошкова живота прерасли у сукобе с полицијом, пљачке и хапшења.
У центру Франкфурта у суботу касно увече демонстранти су пљачкали продавнице, а дошло је и до сукоба с полицијом у том и другим њемачким градовима, након што су се масовни протести због трошкова живота, који су углавном протекли мирно, претворили у насиље.
Осим Франкфурта, инциденти су забиљежени и у Берлину, Келну и Хамбургу. Полиција је саопштила да је користила водене топове како би растјерала демонстранте који су на припаднике хитних служби бацали пиротехничка средства, каменице и флаше.
Хиљаде људи претходно су учествовале у демонстрацијама које је организовала група „Ген З регелт“, што у преводу значи „Генерација З преузима ствари у своје руке“.
Демонстранти су протестовали због недовољног финансирања школа, високих трошкова живота, смањења јавне потрошње и обавезног служења војног рока.

Немири у Њемачкој услиједили су након сличних масовних протеста младих у Француској, гдје је у суботу демонстрирало више од 320.000 људи.
Велики дио главне франкфуртске трговачке улице био је блокиран полицијом. Портпарол полиције изјавио је да је у граду ухапшен велики број људи.
Some students in Frankfurt destroy a police car
What a friendly student protest https://t.co/cP81sXCoCV
— kashkash (@kashmarov69) November 1, 2026
Власти у Франкфурту, Минхену и Берлину процијениле су да је на протестима било до 18.000 људи, што је приближно половина броја који су организатори најавили на својој интернет страници. Њемачки медији наводе да су десетине хиљада људи протестовале у градовима широм земље.
Портпаролка групе „Ген З регелт“ Лина Фридрих изјавила је да су демонстрације организоване како би се „борили за мир и слободу, а не за рат и принуду“.
„Најважније нам је да се унаприједи подршка здравственом и образовном систему. Противимо се обавезном служењу војног рока и залажемо се за праведнију расподјелу намета“, рекла је она.
Иако су протести током дана углавном протекли мирно, ситуација се погоршала након што је пао мрак.
Франкфуртска полиција саопштила је на друштвеној мрежи Икс да су у центру града избили „насилни нереди“. Разбијени су излози неколико продавница, а на припаднике хитних служби бачени су Молотовљеви коктели, навела је полиција.
У каснијим саопштењима званичници су навели да су разбијени и излози продавнице оружја, као и да су након хапшења једног осумњиченог заплијењена два комада оружја.
Роман Посек, министар унутрашњих послова покрајине Хесен, чији је Франкфурт највећи град, изјавио је да се протестима придружило „око 100 јасно идентификованих љевичарских екстремиста“. Додао је да је „срамно“ како су се демонстрације завршиле.

„Свима су нам пред очима слике из Француске – пљачкање, паљење кућа, паљење полицијских возила и напади на полицајце. Француска не смије да буде узор у том погледу“, рекао је Посек.
Протести у Њемачкој одржани су истог дана када и друге велике демонстрације широм Европе.
У Француској је више од 320.000 људи учествовало у трећем узастопном викенду протеста у градовима широм земље. Демонстранти су захтијевали мјере за рјешавање проблема високих трошкова живота и лошег стања јавних служби, посебно у сектору образовања.

Широм Француске распоређено је на хиљаде полицајаца како би обезбјеђивали демонстрације, а у појединим градовима полиција је користила сузавац против демонстраната. Више од 500 људи ухапшено је након сукоба у Тулузу, Лиону и Марсеју.
Француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез изјавио је да је један полицајац повријеђен Молотовљевим коктелом. Полиција у Паризу саопштила је да је неколико стотина изгредника напало припаднике безбједносних снага различитим предметима.
Протести су одржани и у Италији, гдје је у Риму и Торину дошло до више сукоба између полиције и демонстраната.
У Португалу је полиција интервенисала како би уклонила нови камп са шаторима, подигнут након што је на хиљаде људи изашло на улице због закона о издавању станова. Демонстранти тврде да би тај закон могао додатно да погорша стамбену кризу у земљи, у којој су цијене некретнина више него удвостручене током претходне деценије.

У посљедње вријеме углавном млади демонстранти излазе или су излазили на улице у бројним европским земљама, међу којима су Француска, Белгија, Ирска, Шпанија, Португал, Италија, Грчка и Албанија.
Иако се конкретни захтјеви разликују од земље до земље, демонстранти се углавном фокусирају на проблеме повезане с трошковима живота, попут доступности станова, квалитета образовања, корупције и смањења издвајања за јавне службе.
Међутим, треба указати и на то да су поједини учесници нереда искористили мирне протесте за пљачке и насиље. У више градова забиљежени су напади на полицију, паљење и пљачкање продавница, посебно након што је пао мрак.
JUST IN: 🇫🇷 Intense riots continue in Paris, France. https://t.co/MYAcQUngvx
— BRICS News (@BRICSinfo) October 31, 2026
Такви инциденти забиљежени су, између осталог, на улицама Француске, Њемачке и Белгије. Ипак, важно је разликовати учеснике мирних демонстрација од оних који су учествовали у насиљу и кршењу закона.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
2 ч
0