Апликације и брошуре нуде савјете грађанима о томе како да изграде бункере, нагомилају храну и живе без струје у случају најгорег сценарија.
Њемачка развија апликацију која ће људима помоћи да пронађу најближи бункер у случају напада. Шведска дистрибуира брошуру од 32 стране под називом "Ако дођу криза или рат". Пола милиона Финаца је већ преузело водич за хитну припрему, пише Гардијан.
Иако се многима могућност ширег сукоба у Европи чини удаљеном, неке земље је озбиљно схватају - и, како је рекао њемачки министар одбране Борис Писториус, предузимају кораке да припреме становништво за "kriegsfähig" (ратну способност).
"Живимо у несигурним временима"
Сукоб Русије и Украјине драматично је подигао безбједносне тензије у балтичком региону, натјеравши Финску и Шведску да напусте деценије неутралности и придруже се НАТО. Међутим, војна способност није све - и грађани морају бити спремни.
"Живимо у несигурним временима. У нашем дијелу свијета тренутно се воде оружани сукоби. Тероризам, сајбер напади и кампање дезинформација користе се да утичу на нас", каже увод у шведску брошуру.
Брошура, која је такође доступна на енглеском, додаје да је колективна отпорност кључна и да ако Шведска буде нападнута, "свако мора учинити свој дио да одбрани независност Шведске - и нашу демократију... ви сте дио укупне приправности Шведске на ванредне ситуације".
Детаљна упутства
Швеђани су дуго били упознати са таквим јавним информативним брошурама: прва је издата током Другог свјетског рата. Најновија савјетује о, међу осталим темама, системима за упозорење, склоништима за ваздушне нападе, дигиталној безбједности и како користити тоалет ако нема воде.
Такође се препоручује да се код куће држи довољно залиха воде (и провјери сваке године да ли је и даље безбједна); има много покривача, топле одјеће и алтернативног гријања; набави радио на батерије; и складишти храна која је богата енергијом и брзо се припрема.
"Не брину се људи..."
Реакције међу шведским грађанима биле су помијешане. Џони Шамон, тридесетшестогодишњи фризер из Солне код Стокхолма, рекао је да је "добро бити спреман". Али, додао је, иако је брошура била добра идеја, није била много тема разговора.
"У салону нисам чуо да је неко причао о томе. Само је један рекао да је добио брошуру", рекао је. "Не брину се људи, или нешто слично."
Међутим, Муна Ајан, здравствена радница из Стокхолма, била је забринута због тога колико су многи Швеђани незаинтересовани. Након што је лично доживјела сукобе у Сомалији, Ајан је рекла да је уплашена.
"Плашим се јер знам шта рат значи - преживјела сам рат", рекла је, додајући да је нагомилала воду, батеријске лампе, свијеће и вазелин, преноси Телеграф.
"Ако дође рат, знамо шта ће се десити"
Такође је покушавала да смислити како да каже својој дјеци, којих има петоро, а да их не уплаши. За људе из Сомалије, Сирије или Ирака, разговор о сукобима у Шведској био је трауматичан, рекла је.
"Ми који смо били у рату, нисмо добро. Јако смо забринути, јер ако дође рат, знамо шта ће се десити. У рату смо губили рођаке, нека дјеца ће нестати", додаје.
А Фатума Мохамед, здравствена комуникаторка из Стокхолма, рекла је да многе породице у сиромашнијим подручјима немају ни храну за свакодневни живот, а камоли за залихе, док су други покушавали да сазнају гдје су њихова локална склоништа.
Рекла је да би вољела да више информација буде пружено људима лично, а не само у брошури.
Шта радити у најгорем случају
Норвешка управа за цивилну заштиту (ДСБ) дистрибуирала је сличну брошуру за 2,6 милиона домаћинстава.
"Живимо у све турбулентнијем свету", пише, под утицајем климатских промјена, дигиталних пријетњи и "у најгорем случају, ратних дејстава".
Норвешка брошура савјетује људе, на примјер, да имају најмање недјељну залиху некварљивих намирница, укључујући "хрскави хљеб, конзервисане махунарке и пасуљ, конзервиране намазе, енергетске плочице, суво воће, чоколаду, мед, бисквите и орашасте плодове".
Норвешка такође савјетује становницима да направе залихе лијекова - укључујући таблете јода, у случају нуклеарне несреће, као и Шведска, која препоручује да људи имају неколико банковних картица и држе готовину код куће.
У Финској, исцрпан онлајн водич под називом "Припрема за инциденте и кризе" нуди становницима информације и савјете о свим темама од нестанка воде до пожара у природи, колапса интернета или "дугорочних криза... као што је војни сукоб".
Тестови за провјеру вјештина за преживљавање
Практичније, на засебној веб страници, 72тунтиа.фи, Финска - која дијели 1.340 km границе са Русијом - директно пита своје грађане: "Да ли бисте преживјели 72 сата?" у различитим кризним ситуацијама, позивајући их да провјере своје вјештине и залихе кроз низ тестова.
Страница нуди савјете о јачању психолошке отпорности "како би повећали своју способност да се носите са тешким околностима", побољшању личне сајбер безбједности и заклону у затвореном ("Запечатите врата и прозоре. Укључите радио. Чекајте смирено упутства").
Суви Аксела из националне женске организације за приправност на ванредне ситуације (Наста), која је члан стручног одбора за "72 сата", рекла је да су разматрали да препоруку за складиштење хране у Финској подигну на цијелу недјељу, као што су то учиниле Шведска и Норвешка.
Али на крају су одлучили да то не учине јер је порука о 72 сата већ добро устаљена у Финској. "72 сата су овдје постала бренд, па нисмо жељели да то мијењамо. Али то је само минимум."
Позив на буђење
Сукоб Русије и Украјине био је "позив на буђење", чак и у земљи која је дуго била припремљена, рекла је она: жене су се пријављивале за курсеве припреме, радио-апарати на батерије су нестајали с полица радњи, а питања као што су "колико воде имате код куће?" или "имате ли камперску пећ?" постала су "више мејнстрим".
Њемачка се, с друге стране, фокусира на повећање броја својих бункера и заштитних склоништа након званичне процјене да ова земља од 84 милиона људи има мање од 600 јавних склоништа, која заједно могу да приме само 480.000 људи.
Вријеме истиче, а склоништа нема довољно
Многа склоништа из хладног рата су демонтирана због вјеровања да неће бити потребна, али Берлин је сада покренуо национални план за бункере под Савезним уредом за заштиту становништва, укључујући апликацију за геолокацију.
Стручњаци предвиђају да би напад Русије могао бити могућ у наредних пет година, а потрага је сада у току за свим објектима који би могли да се користе ако дође до таквог догађаја, укључујући метро станице и подруме јавних канцеларија, школа и градских већница.
Њемачка домаћинства су позвана да прилагоде своје властите подрумске, гаражне или складишне просторе, или ископају стара склоништа, док ће градитељи кућа бити законски обавезани да укључују сигурна склоништа у нове домове - као што је то већ учинила Пољска.
Новине Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг овог мјесеца су откриле детаље о документу од 1.000 страна намијењеном њемачким фирмама - савјетујући их, на примјер, да обучавају додатне возаче камиона - али који садржи и препоруке за цивилну приправност и за појединце.
