Француска у пламену, Макрон најавио жесток обрачун: Они који су уништавали морају да плате!

У нередима и инцидентима повезаним са протестима погинуле су двије особе, док је више од 600 полицајаца повријеђено.

Макрон је поручио да ће сви који су учествовали у насиљу, уништавали имовину и нападали државне институције бити процесуирани, истичући да власти неће показати никакву попустљивост према изгредницима.

Свијет

Европа гори: Рат на улицама, хиљаде ухапшених, нереди се шире и на друге земље

"Они који су уништавали морају да плате, а они који су пљачкали морају да надокнаде штету. Бићемо неумољиви", поручио је француски предсједник.

Он је нагласио да се мора направити јасна разлика између грађана који мирно протестују и оних који демонстрације користе за насиље.

"Никада не смијемо поистовјећивати демонстранте који имају легитимне захтјеве са онима који су уништавали, разбијали и пљачкали", истакао је Макрон.

Осврћући се на суботње нереде, француски предсједник рекао је да су призори са улица бројних градова изазвали бијес и стид.

"Сви вечерас осјећамо бијес и стид. Неподношљиво је гледати улице наших градова овако опустошене", рекао је Макрон, изражавајући подршку трговцима, занатлијама, полицајцима и локалним званичницима који су претрпјели посљедице насиља.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

За нереде је оптужио екстремистичке групе крајње љевице и криминалце, осудивши, како је навео, њихово необуздано насиље.

Макрон је најавио и могућност забране појединих окупљања уколико надлежне институције процијене да постоји опасност од нових инцидената.

"Префекти ће, у договору са градоначелницима, доносити одлуке како би заштитили наше градове, јавне зграде и продавнице", рекао је он, додајући да ће, уколико буде неопходно, бити забрањени одређени скупови.

Предсједник Француске затражио је и одлучно поступање правосудних институција против одговорних за насиље, наводећи да је министар правде од тужилаштва већ затражио најстроже поступање.

Tanjug/AP/Thibault Camus

Истовремено је обећао брзу финансијску помоћ трговцима и другим привредницима чији су објекти оштећени или опљачкани.

Макрон је најавио и потпуну транспарентност у вези са полицијском стратегијом током суботњих протеста, након критика на рачун власти због обимног уништавања имовине у више великих градова.

Од Владе, а посебно министра унутрашњих послова Лорана Нуњеза, затражио је да детаљно анализира поступање безбједносних служби, укључујући обавјештајни рад и способност предвиђања нереда.

Tanjug/AP/Laurent Cipriani

"Очекујем јасне одговоре и све ће бити потпуно транспарентно", обећао је Макрон.

Он је уједно позвао све политичке странке да недвосмислено осуде насиље, нагласивши да политичке несугласице треба рјешавати демократским путем.

"Наша земља заслужује добре предсједничке изборе", рекао је Макрон, подсјећајући да је до избора остало шест мјесеци.

Француски предсједник поручио је да жели политичку расправу између странака, умјесто сукоба и насиља на улицама.

"Потребне су нам дебате са политичким странкама, а не на улицама, кроз насиље", истакао је.

Упркос оштрим порукама изгредницима, Макрон је признао да власти морају саслушати незадовољне грађане и озбиљно размотрити њихове захтјеве. За понедјељак је најавио хитан састанак са француским градоначелницима, на којем ће бити разговарано о безбједности и посљедицама вишедневних немира.

Tanjug/AP/Laurent Cipriani

Према подацима које је објавио министар унутрашњих послова Лоран Нуњез, током викенда приведено је више од 2.000 људи, док је број повријеђених полицајаца премашио 600.

Према подацима које је објавио министар унутрашњих послова Лоран Нуњез, током викенда приведено је више од 2.000 људи, док је број повријеђених полицајаца премашио 600.

Међу страдалима је и двадесетдвогодишњи полицајац који је преминуо након што га је у Нанту ударило возило трећег лица, потврдио је Нуњез. Још једна особа, учесник протеста, преминула је сјеверно од Париза усљед срчано-респираторног застоја, објавила је телевизија БФМТВ, позивајући се на париску полицију.

Запаљене градске институције, опљачкане продавнице

Најтежи инциденти забиљежени су у више француских градова, гдје су демонстрације прерасле у отворене сукобе са полицијом.

У Лиможу је запаљена градска вијећница стара 143 године, а снимци пожара приказују тренутак рушења торња зграде. У Марсеју су маскирани демонстранти обучени у црно упали у градску управу и оштетили објекат, док је у Лиону запаљена зграда туристичке организације.

Tanjug/AP/Emma Da Silva

Ништа мирније није било ни у Паризу. Након завршетка суботњих протеста, групе младих почеле су да пљачкају продавнице и подмећу пожаре, због чега је полиција интервенисала сузавцем и пендрецима.

Насиље је погодило и велики број трговинских објеката. Генерални директор трговинског ланца Карфур Александер Бомпар саопштио је да је широм Француске оштећено или на други начин погођено око 1.500 продавница.

Упркос масовним привођењима и полицијским интервенцијама, окупљања су настављена и у недјељу. На париском Тргу Републике поново је употријебљен сузавац након што су се демонстранти окупили на позиве који су се ширили друштвеним мрежама.

Француски премијер Себастијен Лекорни, који је раније осудио неприхватљив ниво насиља, требало би да разговара са градоначелницима Париза, Лиона и Марсеја. Представници локалних власти затражили су додатну помоћ државе у санирању причињене штете и успостављању безбједности.

На улицама више од пола милиона људи

Према званичним подацима, на суботњим протестима широм Француске окупило се око 550.000 људи, од чега приближно 110.000 у Паризу. Организатори тврде да је број учесника био знатно већи.

Иако су слике запаљених зграда и сукоба са полицијом обишле свијет, француске власти нагласиле су да је велика већина демонстраната протестовала мирно.

Протестни покрет настао је из студентских демонстрација које су прошлог мјесеца захватиле дијелове Француске, а затим прерастао у шире незадовољство због високих трошкова живота, стања у образовању и односа власти према захтјевима грађана.

Демонстранти сматрају да се економска и политичка моћ све више концентришу у рукама малог броја људи, док се проблеми обичних грађана годинама занемарују.

"Постоји нагомилавање богатства и моћи које је потпуно измакло контроли", рекла је за Си-Ен-Ен једна од учесница протеста, која се представила као Полин.

Тридесетшестогодишња демонстранткиња истакла је да је на улицу изашла и како би подржала младе.

"Постоје одређене побједе, али када погледамо ширу слику, ствари не иду у добром правцу", поручила је.

Друга учесница протеста, тридесетосмогодишња Луиз, оптужила је Макронову власт за слабљење демократије и концентрацију политичке моћи.

"Постоје милијардери који контролишу медије. Боримо се да то промијенимо", рекла је она.

Под лупом и поступање полиције

Док француске власти најављују оштре казне за изгреднике, све више пажње привлачи и начин на који полиција поступа према демонстрантима.

Током ранијих протеста четрнаестогодишњи дјечак задобио је прелом вилице, док је у Алансону снимљен полицајац како примјењује забрањени захват на једној дјевојчици.

Посебно тешке повреде забиљежене су и током суботњих демонстрација. Према информацијама које је БФМТВ добио од полицијског извора, један демонстрант у Сент Етјену остао је без шаке.

То је други пријављени случај такве повреде током актуелног таласа протеста. Раније овог мјесеца студент у Лансу изгубио је шаку након што је, према извјештајима, подигао гранату. Послије тог инцидента полиција је привремено обуставила употребу једне врсте шок-граната, али је забрана у међувремену укинута.

Лидер странке Непокорена Француска Жан-Лик Меланшон критиковао је начин на који медији извјештавају о демонстрацијама, наглашавајући да већина окупљених није учествовала у насиљу.

"Док су информативни канали преплављени снимцима насиља из десетина градова, десетине хиљада људи мирно протестују. Два свијета, двије стварности", поручио је Меланшон.

С друге стране, Макрон је учеснике нереда назвао онима који сију хаос, наглашавајући да напади на полицију, институције и приватну имовину неће остати некажњени.

Протести се проширили и изван Француске

Талас незадовољства прешао је и француске границе. Окупљања у знак солидарности, која су предводили млади активисти, организована су у Белгији, Албанији и Италији.

У Милану је полиција у недјељу привела више од 70 људи ради утврђивања идентитета, јавио је Скај ТГ24.

У међувремену, у Француској остају неријешени захтјеви који су покренули читав протестни покрет.

Средњошколци су још почетком јесени тражили мањи број ученика у одјељењима, већа издвајања за наставнике, улагања у школску инфраструктуру отпорнију на климатске промјене и престанак полицијског насиља над младима.

Проблеми у образовању додатно су продубљени повећањем броја ученика и смањењем финансирања током претходних петнаестак година, због чега школе располажу са мање наставника.

Француски министар образовања Едуар Жефре више пута се састајао са представницима ученика и студената, али договор још није постигнут.