Избори у Америци 2026: Борба за Конгрес и Сенат

Републиканска странка тренутно има већину у оба дома Конгреса, док демократе покушавају да преузму контролу над Представничким домом, Сенатом или оба дома. Посљедња истраживања јавног мњења показују предност демократа на националном нивоу, али исход бројних изборних трка остаје неизвјестан.

Иако Трамп није кандидат на овим изборима, њихов резултат имаће непосредан утицај на могућност његове администрације да спроводи најављене политике, усваја законе и обезбиједи подршку Конгреса за кључне одлуке.

Шта Американци данас бирају?

Ријеч је о такозваним међуизборима, који се одржавају на половини четворогодишњег мандата америчког предсједника.

Tanjug/AP/Ryan Murphy

Бирачи одлучују о свих 435 мјеста у Представничком дому, чији чланови имају двогодишњи мандат, као и о 35 од укупно 100 мјеста у Сенату.

Сенатори се бирају на шест година, али се њихови мандати не завршавају истовремено. Због тога се сваке двије године бира приближно трећина Сената. Овог пута одржавају се 33 редовне и двије ванредне изборне трке.

Поред избора за Конгрес, у 36 савезних држава бирају се гувернери. Грађани гласају и за чланове државних законодавних тијела, локалне функционере, а у појединим државама изјашњавају се и о законским приједлозима и другим питањима.

Какав је тренутни однос снага у Конгресу?

Републиканци у Представничком дому имају 218 мјеста, а демократе 214. Један конгресмен је независан, али сарађује са републиканцима, док су два мјеста упражњена.

За већину у Представничком дому, који има 435 чланова, потребно је најмање 218 мандата.

Tanjug/AP/Ellen Schmidt

У Сенату републиканци имају 53 мјеста, демократе 45, док два независна сенатора сарађују са демократама.

Од 35 сенаторских мјеста о којима се данас одлучује, 22 тренутно припадају републиканцима, а 13 демократама.

Да би преузеле контролу над Сенатом, демократама је потребан нето добитак од четири мјеста. Републиканцима је за задржавање већине довољно 50 сенатора, јер у случају једнаког броја гласова одлучује потпредсједник САД Џеј Ди Венс, који долази из Републиканске странке.

Шта показују посљедње анкете?

Истраживања јавног мњења уочи избора показују предност демократа када се бирачи питају којој би странци дали глас на изборима за Конгрес.

Према просјеку истраживања који прати Силвер билтен (Silver Bulletin), демократе су 2. новембра имале предност од 8,9 процентних поена у односу на републиканце.

Међутим, национална предност не значи аутоматски и освајање већине у Конгресу.

Tanjug/AP/Stephanie Scarbrough

Избори за Представнички дом одржавају се у појединачним изборним окрузима, док се сенатори бирају на нивоу савезних држава. Због тога коначан исход зависи од резултата у конкретним изборним јединицама, а не од укупног броја гласова које странке освоје широм земље.

Додатни фактор представљају промјене граница изборних округа, које су спроведене у више савезних држава и могле би утицати на расподјелу мандата у Представничком дому.

У којим државама се воде најважније изборне трке?

Посебна пажња усмјерена је на изборе за Сенат у Тексасу, Мичигену, Мејну, Охају, Ајови, Канзасу и на Аљасци, гдје су истраживања показивала неизвјесне трке.

У Тексасу се надмећу демократа Џејмс Таларико и републикански државни тужилац Кен Пакстон. Тексас деценијама важи за републиканско упориште, а демократе од 1988. године нису освојиле сенаторско мјесто у тој држави.

Таларико у кампањи наглашава економска питања, трошкове живота и борбу против корупције, док Пакстон наступа уз подршку Доналда Трампа.

Tanjug/AP/Allison Robbert

У Мичигену се за мјесто у Сенату боре демократа Абдул Ел Сајед и републиканац Мајк Роџерс. Ел Сајед припада прогресивном крилу Демократске странке и залаже се за универзално здравствено осигурање и економске реформе. Роџерс је бивши конгресмен који је и 2024. године био кандидат за Сенат.

Ова трка је посебно значајна јер је Трамп на предсједничким изборима 2024. године тијесно побиједио у Мичигену, док су демократе задржале сенаторска мјеста.

У Мејну републиканска сенаторка Сузан Колинс покушава да освоји шести мандат. Њен противкандидат је демократа Трој Џексон, а ова држава је занимљива јер је на предсједничким изборима 2024. године већину гласова освојила демократска кандидаткиња Камала Харис.

У Охају бивши демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат, а противкандидат му је републиканац Џон Хастед.

Неизвјесна трка води се и у Ајови, гдје се демократа Џош Турек надмеће са републиканком Ешли Хинсон, као и у Канзасу, гдје демократски кандидат Адам Хамилтон покушава да побиједи републиканског сенатора Роџера Маршала. Демократе у Канзасу нису побиједиле на изборима за Сенат још од 1932. године.

На Аљасци демократкиња Мери Пелтола покушава да побиједи републиканског сенатора Дена Саливана, док у Џорџији демократски сенатор Џон Ософ брани мандат против републиканског конгресмена Мајка Колинса.

Tanjug/AP/Yuki Iwamura

За однос снага у Сенату важна је и Сјеверна Каролина, у којој се бивши демократски гувернер Рој Купер надмеће са републиканцем Мајклом Вотлијем.

Пажњу привлачи и Јужна Каролина, гдје републиканска сенаторка Дарлајн Грејам, именована након смрти свог брата Линдзија Грејама, покушава да освоји пуни мандат против демократкиње Ени Ендруз.

Када је ријеч о Представничком дому, значајне трке воде се у Пенсилванији, Њујорку, Аризони, Ајови и другим савезним државама. Због тијесне републиканске већине, и релативно мали број промјена у појединачним изборним окрузима могао би бити довољан за промјену контроле над овим домом Конгреса.

Које су главне теме америчких избора?

Економија и раст трошкова живота налазе се међу главним питањима која утичу на одлуке америчких бирача.

Посебну пажњу привлаче цијене хране, становања, здравствене заштите и горива.

Важна тема је и рат са Ираном, који је додатно утицао на цијене енергената. Поремећаји у транспорту нафте кроз Ормуски мореуз допринијели су расту цијена горива, што се одразило и на трошкове америчких домаћинстава.

Демократе у кампањи наглашавају економске посљедице политике актуелне администрације, док републиканци истичу мјере које је Трампова администрација предузела у области имиграције, граничне безбједности и економије.

Tanjug/AP/Allison Robbert

Имиграција остаје једно од најважнијих политичких питања, посебно када је ријеч о контроли јужне границе САД и спровођењу мјера против незаконитог боравка странаца.

Међу темама које добијају све већу пажњу налазе се и вјештачка интелигенција, изградња великих центара за обраду података, њихова потрошња електричне енергије, као и утицај нових технологија на локалне заједнице.

Зашто су ови избори важни за Доналда Трампа?

Резултат избора одредиће колику ће подршку Трамп имати у Конгресу током друге половине свог предсједничког мандата.

Уколико републиканци задрже већину у оба дома, администрација ће имати повољније услове за усвајање закона и спровођење политичких приоритета, мада ће за поједине одлуке и даље бити неопходна шира подршка.

С друге стране, ако демократе освоје већину у Представничком дому, моћи ће да блокирају законе за које је неопходна сагласност оба дома Конгреса.

Преузимањем контроле над Представничким домом демократе би добиле и могућност да предсједавају конгресним одборима, покрећу истраге, траже документацију и позивају представнике администрације на саслушања.

Tanjug / AP / Phelan M. Ebenhack

Уколико би демократе преузеле Сенат, могле би да блокирају или одгађају потврђивање предсједникових кандидата за судијске, министарске и друге високе државне функције.

Избори би могли имати утицај и на политичке припреме за предсједничке изборе 2028. године, јер ће њихови резултати показати какву подршку имају кандидати и политичке поруке обје странке.

Када се очекују први резултати избора у САД?

Због различитих временских зона, биралишта у Сједињеним Америчким Државама не затварају се истовремено.

Прва биралишта затварају се у поноћ по нашем времену, у дијеловима Индијане и Кентакија, након чега ће почети објављивање првих резултата.

Током ноћи биће затварана биралишта у осталим савезним државама, док се посљедња затварају на Аљасци, у сриједу око седам часова ујутру по нашем времену.

Ипак, то не значи да ће до тада бити познати и коначни резултати.

Амерички изборни систем омогућава гласање прије изборног дана, лично или поштом. Према подацима Изборне лабораторије Универзитета Флорида, до понедјељка увече било је забиљежено више од 55 милиона гласова датих прије изборног дана.

Бројање почиње након затварања биралишта, али се поступак разликује од државе до државе.

У појединим државама прво се обрађују гласови дати на сам дан избора, а затим они пристигли поштом. Због различитог опредјељења бирача који користе ове начине гласања, током бројања може доћи до значајних промјена у резултатима.

Tanjug/AP/Yuki Iwamura

Америчке медијске куће и агенције на основу пребројаних гласова, статистичких података и анализа проглашавају побједнике појединачних изборних трка када процијене да преостали гласови више не могу промијенити исход.

Међутим, такве процјене нису исто што и званично потврђени изборни резултати.

Уколико разлика између кандидата буде мала, бројање може потрајати данима, а у појединим случајевима могући су поновно бројање гласова и судски спорови.

Посебно дуго утврђивање резултата могуће је у државама са великим бројем гласова пристиглих поштом, као и у Мејну и на Аљасци, гдје се користи систем гласања са рангирањем кандидата.

Када нови Конгрес преузима дужност?

Мандат садашњег сазива Конгреса завршава се 3. јануара 2027. године у подне, када почиње рад новог сазива.

Један од првих задатака новоизабраног Представничког дома биће избор предсједавајућег.

Ту функцију тренутно обавља републиканац Мајк Џонсон, а његов останак на положају зависиће од новог односа снага и подршке посланика.

Колико избори на половини предсједничког мандата могу да промијене политичку ситуацију показује и примјер из 2018. године, током првог Трамповог мандата.

Демократе су тада освојиле 40 додатних мјеста у Представничком дому и преузеле контролу над тим домом, док су републиканци задржали Сенат.

Овогодишњи избори показаће да ли ће републиканци поново успјети да задрже контролу над Конгресом или ће у Вашингтону доћи до промјене односа снага двије године прије наредних предсједничких избора.