Канада више неће користити псе трагаче у планинама

Одлука о укидању посљедњег преосталог тима у Националном парку Банф, донесена у оквиру ширих владиних мјера штедње, изазвала је бројне реакције јавности, преноси Би-Би-Си.

Скот Ворд, који је 17 година радио као водич паса у дивљини Стјеновитих планина, присјећа се бројних успјешних акција спасавања. Једном је његов пас пронашао изгубљену дјецу у густој шуми Националног парка Банф, а други пут га је два сата водио уз стрму планину до мушкарца са сломљеном ногом, који је био на ивици смрзавања.

Данас 73-годишњи пензионер Ворд био је шокиран вијешћу да „Паркс Канада“ крајем мјесеца у потпуности укида програм, који је временом сведен на само једног водича.

Ворд каже да му је тај посао много значио и да је у њему истински уживао. Гашење програма дио је опсежних резова у јавним службама које проводи влада премијера Марка Карнија. Прошле седмице агенција „Паркс Канада“ најавила је и да ће стотине њених запослених остати без посла.

Одлука агенције изазвала незадовољство јавности

Из агенције су потврдили да је укидање јединог радног мјеста водича паса у Националном парку Банф била „тешка одлука“.

Парк, смјештен у једном од најзахтјевнијих планинских подручја Канаде, годишње посјети више од четири милиона људи. У званичном образложењу наведено је да је мјера дио модернизације одјељења за спровођење закона, те да ће се „акције потраге и спасавања наставити проводити“ другим методама.

Одлука је изазвала незадовољство, а петицију за очување програма, покренуту у уторак, потписало је више од 5.000 људи.

Вилијам Стивенсон, конзервативни посланик из подручја Банфа и покретач петиције, каже да подржава контролу државне потрошње, али сматра да би овај конкретан рез могао угрозити јавну безбједност.

„Како су могли донијети тако лошу одлуку о томе гдје ће штедјети?“, упитао је.

Незамјењива улога у спасавању

Програм паса трагача у канадским Стјеновитим планинама постојао је 55 година. Према ријечима Скота Ворда, пси су били обучени да пронађу готово све – од спајалица и чаура до људских тијела.

Њихова улога била је посебно важна након лавина, које су током зиме честе на том подручју. Пси су тражили планинаре и скијаше затрпане под снијегом.

„Тиме се штеде сати и сати рада јер људи иначе морају стајати једни уз друге и сондирати снијег, а притом се и сами излажу опасности од нових лавина“, објаснио је Ворд.

Током љета пси су често тражили дјецу која би одлутала из кампова.

„Изгубили смо огроман ресурс за безбједност и јавности и особља“, рекао је Ворд.

Друге земље, попут Италије, и даље користе псе у планинским спасилачким акцијама.

Посљедњи службени пас већ је пензионисан

Посљедњи службени пас у програму, њемачки овчар Лерој, пензионисан је у августу. Током седмогодишње каријере пратио је траг 156 особа, пронашао 57 људи изгубљених у дивљини и помогао у рјешавању два случаја убиства у Банфу.

Нови пас већ је био обучен и спреман за службу када је прошле седмице објављено да се програм гаси због буџетских резова вриједних 145 милиона канадских долара.

Осим покретања петиције, посланик Стивенсон покренуо је ово питање и у канадском парламенту на сједници у четвртак увече.

Одговорио му је Рајан Тарнбул, посланик Либералне странке и парламентарни секретар за финансије. Нагласио је да је влада усмјерена на смањење дефицита и да жели „осигурати да јавна средства подржавају раст, отпорност и добробит Канађана“.

Стивенсон је најавио да ће наставити да инсистира на проналажењу рјешења и да је затражио састанак са главним директором агенције „Паркс Канада“.

Бивши водич Скот Ворд нада се да ће програм ипак бити обновљен. Присјетио се ријечи старог чувара парка који га је обучавао:

„Можете постићи да пазух мирише на јоргован и можете послати човјека на Мјесец, али ништа не може замијенити њух пса трагача.“

(Индекс)