Нијемцима је доста Украјине: Све мање подршке Кијеву, све више питања о одлазећим милијардама

Али, судећи по расположењу у Њемачкој, као да је прошла читава политичка епоха.

Како пише "Берлинер цајтунг", од некадашњег јединства грађана и власти у подршци Кијеву остале су мрвице: на скуповима подршке Украјини данас се углавном окупљају припадници украјинске дијаспоре, док је широка коалиција синдиката, цркава и цивилног друштва, која је 2022. испуњавала улице, готово нестала.

У међувремену, солидарност је устукнула пред рачуницом. Њемачки пољопривредници страхују од јефтиног украјинског жита, грађани од нових финансијских издвајања, а нарочито на истоку земље све гласније се поставља питање да ли је чланство Украјине у ЕУ, па чак и НАТО-у, уопште добра идеја.

Док Нијемци у својим новчаницима проналазе све мање новца, Брисел за Кијев проналази нове милијарде.

Од добродошлице избјеглицама до позива за повратак на фронт

Колико се политичка клима промијенила показују и изјаве њемачких званичника. Лидер баварске ЦСУ Маркус Зедер у септембру је поручио да "војно способни мушкарци из Украјине припадају својој домовини, а не нашем систему социјалне заштите".

Затражио је и укидање повлашћеног режима социјалних давања за украјинске избеглице. Сличним путем кренуо је и министар спољних послова Јохан Вадефул, који је поменуо могућност достављања украјинским властима података о њиховим држављанима у Њемачкој.

Економија

Црни дани за њемачког гиганта: Отпуштају 50.000 људи?

"Ми тачно знамо ко овдје живи, ко прима социјалну помоћ, ко је пријављен код надлежних органа и ко има боравишну дозволу", рекао је Вадефул, уз ограду да повратак мора бити добровољан.

Да су њемачки политичари 2022. предлагали враћање украјинских избеглица на фронт, били би изложени жестоким критикама. Данас се такви предлози чују из самог политичког центра.

Бројке које Бриселу не иду наруку

Истраживање Фондације Бертелсман, објављено средином октобра, показује размјере преокрета.

Док је у марту 2022. улазак Украјине у ЕУ подржавало 61 одсто Нијемаца, у јуну ове године подршка је пала на 41 одсто. Чак 59 одсто противи се пријему Украјине у наредним годинама. Само је у Румунији отпор украјинском чланству већи. Финансијски терет као главни проблем приступања Украјине наводи 36 одсто Нијемаца, док је просјек ЕУ 28 одсто. Свега 13 одсто вјерује да би пријем Кијева повећао геополитички утицај Уније.

Још су упечатљивији резултати истраживања агенције ИНСА из средине октобра: 53 одсто Нијемаца жели смањење финансијске помоћи Украјини, 23 одсто задржавање постојећег нивоа, а само девет одсто повећање. Противљење новим издвајањима није ограничено на АфД и Савез Саре Вагенкнехт. Чак по 41 одсто присталица владајућих ЦДУ/ЦСУ и СПД сматра да помоћ треба смањити.

Свијет

Њемачке компаније пред великим изазовом: Штајнмајер их позвао да не одустају од кинеског тржишта

Ни војна подршка више не ужива некадашње одобравање. Док је у фебруару 2024. године 62 одсто испитаника жељело веће европске испоруке оружја и муниције, према септембарском истраживању АРД-а, више од четири од десет Нијемаца сада сматра да је војна помоћ отишла предалеко.

Додатно неповјерење подстиче и чињеница да њемачка влада није јасно приказала колико је од приближно 100 милијарди евра помоћи Украјини заиста исплаћено, а колико је само обећано. Податке тренутно проверава Савезни ревизорски суд.

Зеленски тражи, Нијемци испуњавају

Лист указује и на све израженији замор од непрестаних захтева Кијева. Већ четири и по године нијемачка јавност гледа готово исту сцену: Владимир Зеленски, у препознатљивој маслинастозеленој или црној одјећи, обраћа се парламентима, конференцијама или путем видео-везе, углавном тражећи још оружја и још новца.

У септембру је украјинско руководство затражило додатних 27 милијарди долара, док ЕУ намерава да убрза исплату друге транше кредита од 90 милијарди евра. Оно што је 2022. доживљавано као вапај за помоћ, данас све више личи на захтијев који нема краја.

Истовремено, њемачки грађани суочавају се са посљедицама поскупљења енергената, високе инфлације и знатно скупљих намирница.

У таквим околностима, увјеравања канцелара Фридриха Мерца да због помоћи Украјини "не недостаје ниједан евро за социјална давања" све теже налазе пут до бирача.

"Влада није дио решења, већ дио проблема"

Професор међународних односа на Универзитету Хале–Витенберг Јоханес Варвик оцењује за "Берлинер цајтунг" да је промјена расположења у Њемачкој несумњива. Разлоге види у високим трошковима, одсуству изгледа за окончање сукоба и повлачењу САД, али пре свега у политици која се своди на испоруке оружја без одрживе дипломатске стратегије.

Према његовим ријечима, Мерцова влада наставља са "мјешавином парола о истрајности и спискова лијепих жеља". Варвик сматра смјешним то што се двадесетоминутни разговор њемачког министра спољних послова Јохана Вадефула са руским колегом Сергејом Лавровом представља као дипломатска иницијатива.

"Читање унапред припремљених теза са максималистичким захтевима није дипломатија", поручује професор.

Он наглашава да критика досадашње политике не значи недостатак солидарности са Украјином, већ указује на опасност од њеног даљег исцрпљивања.

Свијет

Нијемци су се опасно приближили руској граници

"Украјина не може да победи Русију у овом рату. Ко жели рјешење, мора да сагледа и предисторију сукоба и дође до компромиса са којим обје стране могу да живе", оцењује Варвик.

Немачка влада, закључује, "до сада није део решења, већ део проблема".

АфД убира политичке плодове

Незадовољство политиком према Украјини иде наруку странкама које се годинама противе немачком курсу, прије свега Алтернативи за Њемачку (АфД). Колидерка странке Алис Вајдел недавно је за "Економист" изјавила да је подршка Украјини бесмислена, да је земља већ изгубила сукоб и да Берлин треба да изврши притисак на Зеленског да пристане на његово окончање.

Предложила је и да Њемачка, по узору на Трампа, постигне договор са Русијом о дизелу, као и да се више од милион украјинских избјеглица врати у домовину након мировног споразума.

На септембарским покрајинским изборима АфД је освојила 43,8 одсто гласова, а заједно са Савезом Саре Вагенкнехт успјела је да издејствује посебну парламентарну расправу о Украјини. Заједничким предлогом под називом "Мировни преговори умјесто ширења рата у Украјини" две странке затражиле су обуставу испорука оружја Кијеву и укидање санкција Русији, преноси РТ Балкан.

Иако су ЦДУ, СПД, Зелени и Левица гласали против, предлог је усвојен. Одлука није обавезујућа, али шаље политичку поруку која се чује и изван Магдебурга.