Руски опозиционар Алексеј Наваљни преминуо је у затворској ћелији у 47. години. За сада нема званичног саопштења Кремља од чега је Наваљни преминуо, али ће ово отворити низ спекулација.
Наваљни је засигурно био камен око врата Москви, али не онај камен који би их повукао на дно. Његов политички утицај није имао капацитет за промјену власти, па чак и да је након одслужене казне као политички испосник у виду Нелсона Менделе ушао у трку за предсједника Русије.
Можда у смрт Алексеја Наваљног нико није био умијешан, а можда и јест. Сада када свијет говори о мртвом Наваљном, поставља се питање ко од ове ситуације има корист? Засигурно је нема званични Кремљ.
Наваљни је политичар којег је здушно подржавао Запад. У свим својим капацитетима, а у Русији колико је могао. Уживао је популарност на Западу више него у Русији. У пластичнијем поређењу, Наваљни је био Зеленски прије Зеленског, односно Гваидо прије Гваида.
Та популарност није гарантовала и политички успјех. Ангажман какав год имао није био довољан да појединац до те мјере уздрма званични Кремљ. Чак и када се говори о његовом наводном тровању након којег је завршио у коми, може се видјети рукопис и западних и руских служби. До данас никада није разјашњено да ли је био отрован или не, али су западне санкције Москви пресудиле у тој нејасноћи.
Свјесни политичког и војног пораза у Украјини, западни медији који понајбоље осликавају званичне политике, насловнице су препунили прво Израелом, а сада Наваљним.
Ажурност и посвећеност западних мејнстрим медија да Наваљног истакну као вијест дана поставља коцкице на мјесто. Запад није успио политички осудити Путина, а разговор предсједника Русије са Такером Карлсоном додатно је уздрмао "елите" које креирају званични наратив.
Путин се у том разговору представио америчкој јавности, што је у великој мјери обезвриједило америчке напоре да подрже нову помоћ Украјини. Како другачије облатити Путина него новом туром оптужби. Смрт опозиционара идеална је прилика за то.
У овом конкретном случају може да губи само Владимир Путин. Ако је и успио поправити свој рејтинг у западној јавности након интервјуа са Такером, смрт Наваљног је мрља од које ће западни медији направити блато.
Руски предсједник није био угрожен политичким дјеловањем Наваљног. Првенство из разлога што је Наваљни затвореник који би у затвору остао још шест година. Притисци због његовог хапшења и затварања давно су ишчезли, стога је његово дјеловање у Русији на политичком минимуму.
Са друге стране, Путин се спрема за предстојеће изборе гдје се очекује убједљива побједа. Био Наваљни жив или мртав, то неће промијенити Путинов правац. Ипак, мртав Наваљни би тај пут могао успорити.
Када су у питању користи за власт у Кремљу, мало их је. Наваљни није био политички утицајан, чак није био у стању ни да стекне већу политичку популарност. Био је наклоњен западним политикама што је окупљало одређен број људи, али опет недовољан број за политичке промјене.
Када говоримо о западним користима, првенствено када су у питању САД, ствара се друга слика. Путинов интервју са Такером није стигао до сваког Американца, али се засигурно о њему причало. Ко је мислио да је Путин лош, мислиће то и даље. Ипак, довољна је била равнодушност према сукобу у Украјини да се покрену додатне акције.
Запад је засигурно профитирао због смрти Алексеја Наваљног јер је Владимир Путин поново сврстан на листу "лоших људи". Уз то, скренута је пажња са дебакла у Украјини.
Да не заборавимо и супругу Алексеја Наваљног која је и прије званичне потврде да је политичар мртав осудила власт у Русији. Његова супруга тренутно живи у Минхену.
