Поручио је ово министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров у ексклузивном интервјуу за Алтернативну телевизију.

АТВ: Када човјек почиње неки важан посао, као што је интервју овог формата, увијек је тешко процијенити од чега почети. Почећу темом која је од 2022.  године главна свјетска тема и која је ушла у дом не само сваког Руса, него и сваког човјека на свијету. Специјална војна операција, конфликт у Украјини, рат - називају је различито. Сада се прича, а чак и западни медији о томе пишу, да Русија побјеђује на фронту. Шта се промијенило у вези са конфликтом у Украјини од 2022. године до сада?

Лавров: Што се тиче терминологије, започели смо специјалну војну операцију управо за то да бисмо зауставили рат који се већ водио до тог тренутка против нас од стране Запада рукама нацистичког кијевског режима. Понашали смо се поштено од 2014. године и надали смо се да ће и на западној страни превладати ред. Када је Запад у облику Француске, Њемачке и Пољске у фебруару 2014. године помогао да се постигне договор између тадашњег предсједника Украјине Јануковича и опозиције, да се одрже ванредни избори, да се формира влада националног јединства, испод тога су се потписали представници Европске Уније, а сљедеће јутро опозиција је погазила тај споразум и игнорисала је те исте представнике Европске Уније као и саму ЕУ и извршила је државни удар. Умјесто владе националног јединства, прогласили су владу побједника и прво што су урадили је покретање иницијативе за укидање статуса руског језика у Украјини, језика на којем је у то вријеме мислило, живјело, комуницирало најмање 80% Украјинаца. Почео је рат. Републике које су одбиле да признају државни удар су проглашене терористичким. Крим се, слава Богу, мирно отцијепио, вратио се у матичну луку, како је рекао предсједник Путин, а републике Донбаса су постале објекти тоталног рата, циљеви за артиљеријске нападе, за ваздушне снаге, тамо су бомбардовали мирне градове, Ви већ знате за те догађаје. Била је потребна година дана да би се потписали Мински споразуми, а чији гаранти су, како су и сами рекли, опет биле Француска и Њемачка, које су представљали канцеларка Меркел и предсједник Оланд. Те споразуме је одобрио Савјет безбједности и ми смо били искрено заинтересовани за њихово поштовање. Запад је недавно признао да су потписали Минске споразуме само за то да би снабдјели Украјину оружјем. Тако да, рат се припремао и водио одавно.

Томе су придружени и инструменти западне политике као што су санкције, уцјене, пријетње и нису нам оставили други избор, јер је кијевски режим отворено крајем 2021. и почетком 2022. године изабрао пут насилног рјешења проблема Донбаса. И ми смо кренулу у заштиту своје властите безбједности на првом мјесту, јер су Украјину увлачили у НАТО, већ је било испланирано прављење војних база на територији Украјине, између осталог и на Азовском мору. То је била црвена линија Руске Федерације и ми смо се укључили тако како бисмо заштитили Русе који вијековима живе на тој земљи, на земљама које је направила Катарина Велика, коју су браниле и градиле руске војсковође и индустријалци, и те Русе на том простору је кијевски режим прогласио незаконитима, забранивши руски језик у свим сферама - образовања, медија, културе, свуда, чак и у свакодневној комуникацији. Томе је посвећена специјална војна операција и, наравно, та признања о томе како је Украјини све теже и теже, која сада слушамо од стране западних фигура, то је сликовита карактеристика, јер је њихов правац усмјерен на то да се Русији нанесе, како они кажу, стратешки пораз,  осуђен на пропаст. И најдалековиднији, мудри, озбиљни политичари на Западу то разумију. Али количина оружја које се шаље Украјини се сакупља буквално по цијелом свијету, у тој активности учествује више од 50 држава, њу су водили Американци, а сада су као координаторе поставили Сјеверноатлантски савез, такозвани састанци у Рамштајну. Шеф Пентагона Остин на посљедњем таквом састанку, прије неколико дана,  је изјавио да "Ми никада нећемо бити поражени“. То јесте, сада се не говори само о томе да Русија треба бити поражена, него да они не буду поражени.

На фројдовски начин, поента је да је тај шеф Пентагона признао, рекавши "Ми нећемо бити поражени и нећемо се повући“, да не ратују Украјинци, они су инструмент, њихови лешеви Западу не значе ништа. Непрестано истичу "Ми нећемо допустити да наши грађани умиру у Донбасу“. Али, хајде да направимо тако да мање Украјинаца гине у Донбасу. То је таква расистичка логика, о којој не желим ни да говорим. Што се тиче тога шта ће бити убудуће. Сада се говори о конференцији у Швајцарској коју хоће да организује Берн, да окупи представнике Запада и глобалног југа. Али, упркос звучним изјавама о томе како ће то бити нова иницијатива, да ће бити посвећена изради рјешења која свима одговарају, то није истина.

Разговарао сам са министром спољних послова Швајцарске крајем јануара, у Њујорку када смо учествовали на сједници Савјета безбједности УН-а, он ми је рекао за тај план, покушао сам га одмах спустити на земљу и објаснио сам да му нико неће дозволити да се напусти формула Зеленског. То је формула коју у крајњој линији подразумијева капитулацију Русије, исплату репарација, суђење руском руководству и много тога другог. Он ме је увјеравао да гријешим и да ће Швајцарска, као неутрална држава, учинити све како би се водио разговор на темељу реализма. Швајцарска одавно више није неутрална држава, она је је у првом реду оних који подржавају кијевски режим, која наоружава кијевски режим и то је једна од држава која заузима најоштрији став према Русији, између осталог и на плану увођење нових санкција.

Али, сада су већ познате контуре тог догађаја и јасно је да то није ништа друго, него та иста формула Зеленског. И то што се у својству покушаја да се нагласи како је Швајцарска самостална, они су издвојили три правца, нуклеарна безбједност, прехрамбена безбједност у контексту поморске безбједности и хуманитарна питања. То ништа не мијења, јер те три теме постоје у формули Зеленског, како би прикриле њену отворено илузорну и русофобну суштину. И када је Зеленски изјављивао, говорио је и он и његови сарадници, да Русија ни у ком случају не смије бити позвана на ту конференцију, прво треба у свом кругу, како се каже, преварити земље свјетског југа, привући их на неку општу платформу која ће у облику ултиматума бити понуђена Русији. Зато, када наше швајцарске колеге сада кажу "не, ми смо хтјели позвати Русију на прву конференцију“, они говоре неистине. Свима је одавно познато да ми нећемо учествовати на било каквим догађајима на којима се на овај или онај начин промовише поменута формула за мир Зеленског.

Такође, сви знају да смо ми отворени за озбиљне преговоре и преговоре који се заснивају на реалности, притом знају то на основу чињеница. Ми смо расправљали о томе на иницијативу Кине од десет тачака, два пута смо се прошле године састајали са лидерима седам афричких држава које је предводио предсједник Јужноафричке Републике Рамафоса, који су представили своје идеје. Чак смо као резултат другог састанка Русије и Афричког савеза донијели одговарајући документ у којем су изложене конкретне идеје које се тичу хуманитарне сфере. Разговарали смо са предсједником Бразила Лулом који има своје гледиште на ситуацију. Недавно сам био у Бразилу гдје сам учествовао поводом БРИКС-а и групе Г20 и имали смо детаљан разговор са предсједником Лулом и његовим савјетником. Дискутовали смо о идејама које они имају.

Зато, нама говорити да ми не пристајемо на преговоре је излизано. Ето, они говоре као да ми хоћемо, а Русија одбија. То није поштено. Мада, поштење и ред од наших западних партнера ми и не очекујемо. Настављамо са рјешавањем задатака који су задани у оквиру специјалне војне операције. Свима је већ јасно да је демилитаризација Украјине постала апсолутно неопходан корак, када погледате на ратнохушкачку клику која сада води Украјину у Кијеву. Свима је јасно и то да је неизбјежна денацификација Украјине, јер су отворено расистички закони, законско афирмисање идеологије нацизма, глорификација оних којима је пресудио суд у Нирнбергу – све то је неприхватљиво у савременој Европи.

И када Борељ, Столтенберг и други лидери Европске Уније и НАТО-а говоре о томе да "подржавајући Украјину ми бранимо европске вриједности за које умиру украјински грађани“, онда је то саморазоткривање.  Значи, када је својевремено у Европи Наполеон, онда Хитлер, освајао европске државе и дизао их против Русије, а касније против Совјетског Савеза, то се у великој мјери, изгледа, сачувало у њиховом менталитету. Макрон је недавно дао интервју магазину "Економист“ у којем је рекао да је Русија главна пријетња Европи, првенствено за Француску и Њемачку. То јесте, управо су те исте амбиције које је испољавао прво Наполеон, а онда и Хитлер биле засноване на томе што су Француска и Њемачка тада у Русији видјели пријетњу за себе. Али, нећу даље коментарисати идеје господина Макрона, он сада очигледно иступа са најбјешњим антируским ставовима. Упознат сам мало са тим како је у Француској уређен систем власти, какве амбиције имају Французи на своју улогу у Европи и у свијету, не искључујем  то да је русофобија, та пећинска русофобија којом сада дише Макрон, потребна за покушај да се постане вођа Европе, јашући на тој теми од које је, како сте рекли, сам Запад створио главну тему међународног живота, мада, ако упоредимо то са тим шта је Запад радио на другим мјестима, укључујући и Балкан, свима је јасно да се приоритет те теме заснива на вјештачки створеним медијским ратовима.

Видјећемо како ће се све одвијати, али ја ни не сумњам у то да запад лаже. Ако ћемо говорити о пријетњи за Европу, сјетимо се да када је почела специјална војна операција, чак и неко вријеме прије ње, могли сте чути гласне приједлоге "Хајде да примимо Украјину у НАТО. Русија неће смјети напасти чланицу НАТО-а“. А сада говоре "Ако Украјина изгуби, онда ће Русија напасти НАТО“. Гдје је ту логика? Нема никакве логике. Постоји само жеља да се оправда тај правац који је Америка наметнула Европи, а Европа се поприлично наивно, што је за мене било доста чудно, заузела за тај незахвални посао који Вашингтон сваљује на њу и који се не жели пред изборе наћи на мети критика својих сопствених грађана.

АТВ: Када сте говорили о европским лидерима попут Макрона који имају тако звучне и не баш добре изјаве о Русији, не могу да не споменем Вашег британског колегу Камерона који је изјавио, а онда се ваљда покајао, да Украјинци имају право гађати Русију британским оружјем. Како то коментаришете?

Лавров: По било којим циљевима на територији Русије. Он се није покајао, такви људи се не кају, то осјећање је непознато за њих. Објављено је да је агенција "Ројтерс“ која је, мислим, узимала интервју окачила ту верзију коју сте споменули, а онда објавили да ће ускоро бити постављен нови текст. А на крају су окачили опет исто. Камерон је поновио свој став да Украјина може користити британско оружје за наношење удара по било којим циљевима на територији Русије. Али, то су Енглези, њихова репутација је добро позната.

Знам да Вас не плаћају да будете оптимиста, али ако бисмо замислили да Украјина и њени западни савезници кажу "Хајде да прекинемо ватру, да сједнемо за сто, да се договоримо“. Које је Ваше мишљење, с ким бисте разговарали и шта бисте им одговорили?

Лавров: Знате, сада се нема с ким разговарати. Навео сам Вам примјер изјава и украјинског, америчког руководства и европске политичке класе. Нико од њих није спреман за озбиљан разговор. Они се играју пародије преговора у облику сусрета у Женеви, Швајцарској, Копенхагенски формат је слијепа улица. Покушавају да неистинама, уцјеном, лажима на та своја окупљања привуку што већи број земаља у развоју, земаља свјетског југа. Неки учествују, а онда нама објашњавају да су учествовали само са једним циљем - да објасне бесмисао сличних догађаја без учешћа Русије, који су засновани на ултиматумима. Неки су се једноставно разочарали и престали су да долазе на такве догађаје.

Комплетан интервју погледајте у видео прилогу.

Пратите нас и путем Вибера