Њемачка шпијунска афера тресе и Британију, МИ6 покренуо интерну провјеру

07.10.2026 09:06

Коментари:

0
Аугуст Ханинг, бивши предсједник Федералне обавјештајне службе (БНД), појављује се као свједок пред истражним одбором НСА у њемачком парламенту Бундестагу у Берлину 1. октобра 2015. године.
Фото: Tanjug/AP/dpa/Michael Kappeler

Британске обавјештајне службе провјеравају да ли су због шпијунског скандала у Њемачкој, описаног као највећи у новијој историји, угрожени њихови повјерљиви подаци или агенти. Аугуст Ханинг, бивши шеф њемачке спољне обавјештајне службе (БНД), и високи функционер исте агенције, идентификован само као Манфред Д., ухапшени су у уторак због сумње на шпијунажу и велеиздају.

Ханинг се сумњичи да је, уз помоћ Манфреда Д., током 16 година незаконито прикупио хиљаде повјерљивих докумената и дио тих података продао страној сили, пише Телеграф.

Према њемачким безбједносним изворима, дио строго повјерљивих података којима је двојац располагао потиче од партнерских страних служби. Због тога постоји могућност да су компромитовани и британски и амерички обавјештајни подаци. Постоји и бојазан да би могли бити откривени амерички и британски агенти или доушници на терену.

Британске агенције МИ6 и Владина централа за комуникације (GCHQ), као и више америчких агенција, наводно спроводе интерну ревизију свих осјетљивих података које су у том периоду дијелиле са европским савезницима. Приоритет је заштита извора који су могли бити угрожени.

Очекује се да ће сличне провјере покренути и сви њемачки партнери са којима се размјењују обавјештајни подаци.

Метју Дан, бивши функционер МИ6, изјавио је да ће британске службе детаљно анализирати све податке које су размијениле са БНД-ом и процијенити могуће ризике.

„У МИ6 се без сумње спроводи велика интерна безбједносна ревизија. Фокус је на информацијама које су подијељене са веома поузданим партнером, како би се утврдило да ли су тиме угрожене операције или особље МИ6“, рекао је Дан.

Ипак, Дан сматра да би било веома изненађујуће ако би овај случај нарушио односе са БНД-ом и очекује да ће агенције наставити сарадњу. Објаснио је да је стандардна пракса приликом размјене обавјештајних података примјена контролних механизама, што укључује и уклањање детаља који би могли да открију изворе.

Ко су осумњичени

Аугуст Ханинг био је предсједник Савезне обавјештајне службе (БНД), њемачког еквивалента британском МИ6. Службу је водио шест година, до новембра 2005. године, а касније се, према медијским наводима, суочио са личним банкротом.

Манфред Д. био је Ханингов шеф кабинета у БНД-у, а потом га је пратио и на функцију у Министарству унутрашњих послова. Након Ханинговог одласка из система, Манфред Д. је од марта 2012. до марта ове године био шеф кабинета неколико предсједника БНД-а.

На тој позицији контролисао је проток информација према врху агенције и одлучивао који ће подаци и када бити представљени његовим надређенима.

Иако обавјештајне агенције ограничавају приступ информацијама како би спријечиле њихово цурење, Манфред Д. је као високи функционер имао увид у готово све податке које је БНД прикупљао или добијао.

Око 2.000 докумената за новац

Њемачко савезно тужилаштво саопштило је да се сумња да је Манфред Д. предао Ханингу укупно око 2.000 докумената.

Према наводима тужилаштва, вјерује се да су њих двојица у прољеће 2010. године склопили финансијски договор. Манфред Д. је, уз новчану накнаду, свом бившем шефу требало континуирано да доставља вриједне обавјештајне податке из БНД-а.

Многи од тих докумената садржавали су повјерљиве информације намијењене искључиво за интерну употребу Савезне обавјештајне службе, посебно за брифинге извршне власти.

Тужилаштво наводи да је Ханинг те информације користио у свом приватном консултантском послу.

„У једном случају Ханинг је искористио повјерљиве податке које му је доставио Манфред Д. како би израдио анализу за официра стране обавјештајне службе“, наведено је у саопштењу.

Званичници још нису утврдили да ли је та анализа стигла до крајњег примаоца. Шпигел (Der Spiegel) је синоћ објавио да је анализа била намијењена азербејџанској обавјештајној служби.

Азербејџан, између осталих, има безбједносна партнерства са Русијом, Израелом, Турском и Сједињеним Америчким Државама.

Јавни ставови и путовања у Москву

Ханинг је у њемачким расправама о националној безбједности био познат као заговорник оштрог приступа према Москви. У једном интервјуу 2024. године упозорио је да је Њемачка наивна и да се мора суочити са стварношћу могућег рата.

„Многи нису схватили да смо у сукобу са Русијом, то се потцјењује“, рекао је тада.

„Људи не желе да виде истину. Русија је у сукобу са НАТО-ом, а Њемачка је, наравно, дио тог сукоба. Људи нису свјесни озбиљности опасности. Постоје и симпатије према Русији, посебно у источној Њемачкој, као и међу дијеловима крајње љевице и десничарске Алтернативе за Њемачку (АфД), чије фракције позивају на укидање санкција Русији.“

Истовремено, портал Инсајдер (The Insider) пише да је Ханинг након одласка из БНД-а најмање седам пута путовао у Русију. Сва та путовања, током којих је у Москви често боравио само један дан, догодила су се између 2015. и 2019. године.

Предсједник БНД-а Мартин Јегер изјавио је да је агенција „у раној фази и без одгађања покренула опсежне интерне истраге које су потврдиле сумњу“.

„За БНД и за мене нема компромиса када је у питању интерна безбједност. Овај инцидент не доводи у питање ниједан од мојих циљева или приоритета“, рекао је Јегер.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: