ЕУ уводи строжија правила за повратак миграната, могуће и трајне забране улазака

Договор је постигнут на састанку Савјета за унутрашње послове у Луксембургу 1. октобра, преноси Јуроњуз.

Према новим одредбама, особе које немају право на боравак у Европској унији мораће да сарађују са властима током поступка повратка. У случају одбијања сарадње, могле би бити санкционисане смањењем социјалних накнада, новчаним казнама или кривичним пријавама.

Уводи се и нови европски налог за повратак, који ће државама чланицама омогућити да међусобно признају одлуке о депортацији које су донијеле друге чланице.

Економија

Француска криза пријети Европи

Систем ће бити ревидиран након три године. За особе које се сматрају безбједносном пријетњом државе ће моћи да уведу трајне забране уласка и одреде притвор у трајању дужем од 24 мјесеца.

Правила омогућавају и успостављање центара за повратак у земљама изван ЕУ. Нове мјере не односе се на малољетнике без пратње, а на снагу би требало да ступе у наредним седмицама.

Пад долазака, али и низак број повратака

До промјене политике долази након што је на састанку у Минхену 26. септембра европски комесар за миграције Магнус Брунер изнио податак да је број нерегуларних долазака у посљедње двије године смањен за 55 одсто.

Ипак, број особа које су заиста враћене у матичне земље и даље је низак. Током 2025. године власти у ЕУ наложиле су повратак за готово 492.000 људи, али је Унију напустило само 135.000.

Грчки министар миграција Танос Плеврис најавио је да би први центар за повратак могао да буде отворен у другој половини 2027. године у једној од афричких држава, али није прецизирао о којој земљи је ријеч.

С друге стране, Канцеларија Уједињених нација за људска права изразила је забринутост због нових правила. Из ове институције упозорили су да новом законодавству недостају јасне одредбе о надзору, праву на жалбу и условима у земљама које би прихватиле враћене мигранте.