Француска криза пријети Европи

Притисак је настављен и у понедјељак, када се принос на француске десетогодишње обвезнице кретао око 4,9 одсто.

Посљедице више нису ограничене само на француско тржиште. Евро је у понедјељак пао на најнижи ниво према долару у посљедњих 17 мјесеци, а инвеститори поново постављају питање које је годинама било готово заборављено – може ли фискални проблем једне велике чланице поново постати проблем цијеле еврозоне?

Рекордних 340 милијарди евра новог дуга

Разлог за нервозу није само политичка нестабилност у Паризу. Иза ње стоје и веома конкретни финансијски показатељи.

Француска ће сљедеће године на тржишту морати да изда рекордних 340 милијарди евра средњорочних и дугорочних државних обвезница, што је 30 милијарди више него ове године. Укупне потребе државе за финансирањем процјењују се на готово 340 милијарди евра, уз снажан раст обавеза за рефинансирање раније издатог дуга.

Француска агенција за управљање државним дугом очекује да ће само трошак камата у 2027. години достићи 72,9 милијарди евра, након 62,6 милијарди ове године. Просјечни принос на француске средњорочне и дугорочне обвезнице издате ове године већ је порастао на 3,55 одсто, са 3,14 одсто прошле године.

Другим ријечима, Француска истовремено мора да издаје све више дуга и да за њега плаћа све већу цијену.

Дио проблема посљедица је и доспијевања обвезница издатих током пандемијске и енергетске кризе. Само због већег обима доспијећа, потребе за финансирањем сљедеће године биће веће за 19,4 милијарде евра.

Дуг иде према 120 одсто БДП-а

Много већи проблем од једногодишњег програма задуживања представља правац у којем се крећу француске јавне финансије.

Европска комисија очекује да ће француски јавни дуг са 115,6 одсто БДП-а у 2025. години порасти на 118,1 одсто ове године, а у 2027. прећи 120 одсто БДП-а. Истовремено, буџетски дефицит ове године требало би да остане на високих 5,1 одсто БДП-а. Без нових мјера, Комисија је за 2027. очекивала његово повећање на 5,7 одсто.

Француска влада сада покушава да промијени такву путању. У приједлогу буџета за 2027. годину постављен је циљ да дефицит буде пет одсто БДП-а, али управо је политичка изводљивост неопходних резова један од главних разлога због којих инвеститори постају нервозни.

Француска притом нема ни снажан привредни раст којим би могла једноставно да прерасте свој дуг. Европска комисија за ову годину очекује раст БДП-а од само 0,8 одсто, а за сљедећу 1,1 одсто. Уз тако слаб раст, велике примарне дефиците и све веће трошкове камата, однос дуга према БДП-у тешко је стабилизовати.

Комисија због тога Француску већ сврстава међу земље са високим средњорочним ризицима за одрживост јавних финансија.

Политички проблем постао финансијски

Да је ријеч само о лошем стању јавних финансија, тржишта би вјероватно реаговала мирније. Оно што Француску чини посебно осјетљивом јесте комбинација високог дуга и политичке блокаде.

Парламент је фрагментиран, договор о буџетским резовима тешко је постићи, а предсједнички избори слиједе 2027. године. Мјере штедње већ изазивају протесте, док инвеститори све више сумњају да ће било која француска влада прије избора имати довољно политичког простора за озбиљну фискалну консолидацију.

Европска комисија већ је упозорила да је политичка блокада приликом усвајања буџета за 2026. ублажила првобитно планирано смањење дефицита, као и да би политичка неизвјесност до предсједничких избора могла додатно отежати остваривање француских средњорочних фискалних циљева.

Управо због тога тржиште од Француске сада тражи све већу премију за ризик.

Разлика између приноса на француске и њемачке десетогодишње обвезнице у петак је накратко порасла на готово 160 базних поена, док се почетком ове седмице задржала на око 140 до 150 базних поена. Њемачка обвезница у еврозони служи као референтна безризична стопа, па ширење тог распона показује колико већи принос инвеститори траже да би држали француски дуг.

Зашто је пад евра важан сигнал

Посебно је значајно то што проблем више није ограничен само на тржиште обвезница. Евро је у понедјељак пао на приближно 1,12 долара, односно на најнижи ниво од маја 2025. године.

Слабљење заједничке валуте показује да инвеститори француски проблем све више посматрају као ризик за еврозону у цјелини, а не само за једну државу.

Евро је истовремено ослабио и према швајцарском франку, који традиционално представља уточиште за инвеститоре у периодима европске финансијске нервозе. Управо ту се појављује највећи ризик – преливање проблема.

Уколико инвеститори почну да захтијевају веће премије и за обвезнице других задуженијих чланица, француски проблем могао би да повећа цијену капитала много ширем кругу држава и компанија. Приноси на шпанске обвезнице већ су порасли, док тржишта поново пажљивије прате Италију и друге чланице са високим јавним дугом.

Француска ипак није нова Грчка

Поређења са европском дужничком кризом из 2011. и 2012. године зато нису потпуно неутемељена, али између тадашње и садашње ситуације постоје велике разлике.

Француска је друга највећа привреда еврозоне, има велико и ликвидно тржиште државних обвезница и тренутно се не суочава са непосредним проблемом финансирања.

Француска агенција за управљање дугом наводи да је до краја септембра већ реализовано 85 одсто овогодишњег програма финансирања, док је потражња инвеститора за средњорочним и дугорочним издањима ове године била око два и по пута већа од понуђених количина.

Дакле, Француска тренутно нема проблем да пронађе купце за свој дуг. Проблем је цијена по којој ће га продавати уколико повјерење настави да се погоршава.

Још једна велика разлика у односу на 2011. годину јесте то што Европска централна банка (ЕЦБ) данас располаже инструментима којима може да интервенише уколико раст приноса поједине чланице почне да угрожава пренос заједничке монетарне политике.

Међутим, интервенција ЕЦБ-а у случају Француске била би политички и економски осјетљива. Централна банка мора да направи разлику између неоправдане фрагментације тржишта и раста приноса који је посљедица стварних фискалних проблема одређене државе.

Ако тржиште од Француске захтијева већу камату зато што јој расту дуг и дефицит, простор за интервенцију није неограничен.

Додатни проблем представља то што ЕЦБ истовремено смањује свој биланс и престаје да реинвестира дио доспјелих државних обвезница. Због тога већи дио новог државног дуга мора да апсорбује приватно тржиште, и то управо у тренутку када Француска и друге државе треба да издају рекордне количине обвезница.

Дио економиста због нових напетости већ позива ЕЦБ да преиспита наставак квантитативног стезања.

Проблем није само Француска

Француска криза долази у посебно незгодном тренутку за цијелу еврозону.

ЕЦБ процјењује да ће укупни буџетски дефицит еврозоне са 2,9 одсто БДП-а прошле године порасти на 3,6 одсто ове, а затим достићи 3,7 одсто у 2027. години. Истовремено, јавни дуг еврозоне до 2028. године требало би да порасте према 90 одсто БДП-а.

Један од разлога је повећана државна потрошња на одбрану, енергетску сигурност и инфраструктуру, али и све већи трошкови камата.

Европа тако улази у период у којем државе морају да издају велике количине новог дуга управо у тренутку када се завршава ера изразито јефтиног финансирања.

Француска је само највидљивији примјер тог проблема.

(Банкар.ме)