"Њузвик" је у великом тексту анализе објавио мапе потенцијалног сукоба НАТО пакта и Руске Федерације.
Многи европски лидери сматрају да се руски предсједник Владимир Путин неће зауставити на Украјини.
Планета се прибојава потенцијалног глобалног сукоба, односно Трећег свјетског рата, а сада је "Њузвик" објавио гдје би прво дошло до сукоба чланица Алијансе и Русије.
Недавно је Борис Писторијус, њемачки министар одбране, рекао да би "Русија можда чак и напала земљу чланицу НАТО".
"Морамо да будемо спремни за рат до 2029. године", поручио је љетос Писторијус њемачком парламенту.
Вилијам Мак, професор политичких наука америчког "Норт Централ" колеџа оцијенио је потенцијалне планове Москве. Открио је "шта мотивише руског предсједника".
"Постоји мало сумње око тога да ће Путин наставити да агресивно слиједи своје интересе у Европи, а посебно у источној Европи. Ако постоји фактор који је мотивисао Путина у посљедњих 25 година, то је било проширење НАТО. Он ће се трудити да искористи сваку пукотину како би ширио руски утицај у региону", рекао је он за "Њузвик".
Генерал-пуковник Јирген-Јоаким фон Зандрарт, бивши шеф Мултинационалних сјевероисточних снага НАТО, раније је говорио за "Њузвик" о потенцијалним жариштима у Европи. Према његовим ријечима, "Москва располаже са више опција".
"Када причамо о потенцијалним жариштима, балтичке државе представљају важан случај за тестирање снаге НАТО одвраћања. Естонија, Летонија и Литванија имају велике руске популације, што је обично важан мотивациони фактор Путиновог интервенционизма", објаснио је он.
Шта показују мапе "Њузвика"?
У фебруару ове године естонска спољна обавјештајна служба објавила је да би НАТО “могао да се суочи са масовном војском у совјетском стилу у наредних десет година”, уколико Москва успије да реформише армију. Сусједна Литванија је поставила бетонске антитенковске пирамиде, познате као “змајеви зуби” близу руске ексклаве Калињинград, што је стратешки значајно за било какав могући сукоб између Москве и Алијансе.
На "Њузвиково"ј мапи види се и коридор Сувалки, који би могао да буде прва тачка контакта уколико Русија на било који начин крене на НАТО, зато што он раздваја Калињинград од Бјелорусије. У ексклави на Балтичком мору распоређено је на хиљаде руских војника, као и напредни борбени авиони и нуклеарно оружје, а то је и једина путна или жељезничка веза Пољске и централне Европе са балтичким државама, преноси "Мондо".
На мапи се види и коридор кроз јужну Украјину до Придењестровља чије је успостављање у априлу 2002, убрзо након почетка рата у Украјини, помињао Рустам Минекајев, један од руских војних команданата. Указује се и на потенцијалне компликације то Турску, чланицу НАТО, која се граничи са Грузијом, бившом совјетском републиком на јужном Кавказу, која је 2008. водила кратки рат са Русијом.
